Izvor: Blic, 22.Sep.2010, 01:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U kontejnerima drže šest tona starih lekova

Šest tona farmaceutskog otpada, odnosno lekova sa davno isteklim rokom, pohranjeno je u tri kontejnera u krugu Kliničkog centra Vojvodine. Većina tih medikamenata datira iz vremena ratova i bombardovanja, kada su stizali kao humanitarna pomoć, a uglavnom im je rok upotrebe još onda bio kratak, pa i istekao. Rešenja za uklanjanje ovakvog otpada u Srbiji nema, pa ni pokrajinska bolnica zasad ne može da uradi ništa sem da ga skladišti. Propisima zabranjeno zakopavanje starih lekova na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deponiji: Kontejner za lekove u Kliničkom centru

Farmaceutski otpad su lekovi, vakcine, serumi sa isteklim rokom trajanja, kao i boce, kutije, rukavice, maske, epruvete... U kontejnerima Kliničkog centra nalaze se samo lekovi, a najveći deo, oko 95 odsto, upravo su oni iz donacija ratnih godina. Manji deo su medikamenti kojima je još ranije istekao rok trajanja. Među njima ima i medikamenata starih po 30 i više godina.

- Posle bombardovanja, dakle pre 11 godina, počeli smo da prikupljamo stare lekove. Bilo ih je u svim klinikama, u kutijama na tavanima, ostavama, podrumima. Sve je stajalo na gomilama, pa smo ih mi i klasifikovali - objašnjava Radoje Šarac, koordinator zaštite životne sredine u Kliničkom centru.

Bajati lekovi moraju da se razdvajaju, odnosno klasifikuju, pa su sada odvojeni po kutijama tablete, antibiotici, ampule. Šarac kaže da tu ipak nema citostatika, najotrovnijih među lekovima.

- Ova količina starih lekova je velika, ali ne očekujemo da će dalje rasti. Sada se lekovi koji se ne potroše u roku vraćaju proizvođaču, odnosno dobavljaču i njihova obaveza je da ih uništavaju. Ali uništavanje lekova ne može da se uradi u našoj zemlji - objašnjava Šarac.

Jedan od način uništavanja lekova koji se ranije primenjivao, ali ne u Srbiji, odlaganje je lekova u burad koja se potom zakopavaju na deponijama. Lekovi se tada vade iz folija i odlažu bure koje se potom do vrha napuni smesom cementa i kreča. Tako se lekovi ne menjaju i ne rasipaju, pa ne mogu da dođu u dodir sa zemljištem. Pošto ovo nije ni trajno, ni adekvatno rešenje, EU ne odobrava ovu praksu, a ona se kod nas i ne primenjuje. Šarac očekuje da bi mogao da zaživi pilot-projekat EU za uništavanje starih lekova.

- EU nam je pre nekoliko godina omogućila način uništavanja infektivnog otpada. Sada bi trebalo da u okviru sličnog projekta rešimo i problem uništavanja starih lekova. Taj program predviđa nabavku peći u kojima se otpad spaljuje na temperaturama većim od 900 stepeni. Tako visoke temperature čine da nema ni emisije štetnih gasova jer i oni sagorevaju i uništavaju se - objasnio je Šarac i dodao kako se kod takvih postrojenja instaliraju i specijalni filteri koji dodatno štite okolinu.

Da bi se projekat realizovao, osim novca od donatora, potrebno je i da Ministarstvo zdravlja odobri lokacije van grada za postavljanje tih peći. Jedno takvo postrojenje sigurno bi bilo u Vojvodini, a ostala u Beogradu, Zlatiborskom okrugu i na jugu Srbije. Sve dotle Klinički centar Vojvodine, kao i druge bolnice i farmaceutske kuće, mogu samo da skladište stare lekove ili da ih izvoze kako bi se oni uništavali u inostranstvu, što je jako skupo.

Pune i kućne apoteke

Velika količina farmaceutskog otpada nalazi se i u kućnim apotekama. Radoje Šarac kaže da je jako dobra ideja Apoteke „Novi Sad" da se otvori kancelarija za primanje starih lekova. Građani ne znaju šta će da rade sa njima, pa ih najčešće bace u kante i oni završe u komunalnom otpadu. Ovako će biti klasifikovani i odlagani u specijalnu burad dok se na nivou Srbije ne reši kako će se uništavati.

Nastavak na Blic...