Izvor: Southeast European Times, 16.Maj.2013, 18:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U izveštaju naglašeno stanje zdravlja dece

Turska i Balkan pokazuju znakove napretka posle investiranja u medicinske usluge.

16/05/2013

Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 16.5.2013.

Deca u Turskoj i na Balkanu žive zdravije i sretnije zahvaljujući poboljšanju zdravstvenih usluga i angažovanju građanskog društva.

To je jedan zaključak iz izveštaja koji je ranije ovog meseca objavila nevladina organizacija Save the Children (Spasimo decu). Grupa je ocenila >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zdravlje majki, obrazovanje, stopu smrtnosti dece i prihode u 176 zemalja kako bi dobila opštu sliku prava dece u svetu. Deset zemalja u kojima je najgore biti majka nalazi se u podsaharskoj Africi, a Finska je, prema izveštaju, najbolje rangirana.

Turska je 60. u ovom indeksu, a Ankari se pripisuju zasluge za napredak na polju zdravlja dece.

„Turska, zemlja sa višim srednjim prihodima, smanjila je stopu mortaliteta novorođenčadi za 69 odsto od 1990. godine. Transformacija turskog zdravstvenog sistema u protekloj deceniji bila je sveobuhvatna, a centralnu ulogu imale su reforme usmerene na majke i novorođenčad“, navodi se u izveštaju.

Oko 15 od ukupno 1.000 dece rođene u Turskoj umre pre petog rođendana. Troje od 1.000 umre prvog dana života.

Lilija Jelamši, šefica Zdravstvenog i nutricionističkog odseka turskog ogranka Dečijeg fonda UN (UNICEF) takođe je pohvalila napredak Turske.

„Turska stopa smrtnosti za mlađe od 5 godina starosti [do] 2009. smanjena je 76 odsto u odnosu na nivo iz 1990“, rekla je ona za SETimes.

Rumunija se našla na 61. mestu na svetskoj listi organizacije Save the Children, iza Bugarske, Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine, a ispred Albanije i Moldavije, sa stopom smrtnosti novorođenčadi od tri na 1.000 rođenja. Rumunija ima najvišu stopu smrtnosti među zemljama EU.

Ana Maita, osnivač i predsednik rumunske grupe civilnog društva Majke za majke, izjavila je za SETimesda će poštovanje međunarodnih standarda pomoći Rumuniji da unapredi stanje sa zdravljem dece.

„Razlozi ove tužne situacije su jasni: loša zdravstvena edukacija, nedovoljan pristup uslugama zdravstvene nege za majke i neuspeh zdravstvenih vlasti da sprovedu osnovne preporuke Svetske zdravstvene organizacije vezane za trudnoću, porođaj i dojenje“, kaže Maita.

Međunarodne i lokalne organizacije obavestile su rumunske vlasti o jednostavnim, povoljnim i efikasnim strategijama za unapređivanje nege majki. Njihove preporuke uključuju subvencionisane predporođajne kurseve, profesionalno osposobljavanje babica i promovisanje normalnog porođaja i dojenja, kaže Maita.

„Vlasti do sada nisu integrisale ove strategije u programe nacionalne zdravstvene zaštite zbog političke nestabilnosti i otpora medicinskog establišmenta promenama“, rekla je Maita za SETimes.

Makedonija je 40. među 176 zemalja obuhvaćenih izveštajem, što znači da se popela dva mesta u poređenju sa prošlom godinom.

„Ovo pokazuje da su uslovi za trudnice i majke, kao i sistem monitoringa izuzetno ugroženih grupa, zadovoljavajući i da se poboljšavaju“, kaže Denis Al Kalili, predsednik nevladine organizacije Lulka, koja pruža ženama obrazovanje tokom trudnoće i porođaja, u izjavi za SETimes.

„Mere zaštite zaposlenih trudnih žena i majki, aktivnosti za promovisanje rodne ravnopravnosti, zajedno sa merama zdravstvenih vlasti za renoviranje, opremanje i obuku osoblja na polju ginekološko-akušerske, pedijatrijske i intenzivne predporođajne nege, dovele su do boljih uslova, pravovremene i visokokvalitetne nege majki pre i posle porođaja i odgovarajuće nege njihovih beba.“

Srbija je 36. na listi organizacije Save the Children, sa stopom smrtnosti novorođenčadi od 7,1 na 1.000 živorođene dece.

„Srbija ima sistem za sprečavanje mortaliteta, ali to bi trebalo da se poboljša kroz dodatne načine edukacije patronažnog osoblja, kao i onih koji rade u okviru službi za socijalni rad“, rekao je Saša Stefanović, koordinator grupe civilnog društva „Za decu“, u izjavi za SETimes.

Stefanović dodaje da bi zdravstvene usluge koje se obavljaju u kući i veće pružanje zdravstvenih usluga u siromašnijim naseljima omogućili dalji napredak.

„Kada je u pitanju zaštita dece, postoji pet prioritetnih oblasti i namena: smanjenje siromaštva, povećanje kvaliteta zdravstvene zaštite, obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu, njihova zaštita od nasilja i smanjenje troškova lečenja“, rekao je on.

Save the Children takođe je naglasio značaj smanjenja nejednakosti prihoda kada je u pitanju zdravlje dece.

„U središtu problema preživljavanja novorođenčadi je sve veći jaz između zdravlja bogatih i siromašnih u svetu. Praktično svih (98 odsto) smrti događa se u zemljama u razvoju i u mnogim tim zemljama bebe rođene u najsiromašnijim porodicama nalaze se u mnogo većoj opasnosti“, navodi se u izveštaju.

Severine Žakomi-Vite, šefica Odseka za zaštitu dece u UNICEF-u Turske, rekla je da su osposobljavanje i jednakost u srži svakog dugoročnog rešenja.

„Ono što bi se moglo dalje uraditi jeste da se sve devojke od rane mladosti osposobe i da im se da jednak pristup kvalitetnim uslugama i informacijama kako bi bile u poziciji da donose dobre odluke za sebe i svoje bebe kada postanu majke“, rekla je Žakomi-Vite za SETimes.

Dopisnici Marina Stojanovska iz Skoplja, Pol Čočoju iz Bukurešta i Ivana Jovanović iz Beograda doprineli su ovom izveštaju.

Šta bi, po vašem mišljenju, moglo da se uradi da bi se unapredilo poštovanje prava dece? Podelite svoje ideje u prostoru za komentare. .

Nastavak na Southeast European Times...