Izvor: Blic, 11.Avg.2010, 03:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Užicu jedan ar košta čak 2.000 evra

- Užice ima dva problema sa građevinskim zemljištem. Prvi je nepostojanje katastra nepokretnosti, koje je tipično za još neke gradove, a sa drugim problemom konverzije zemljišta suočava se čitava država - kaže za “Blic” Zorica Obradović, načelnik Gradske uprave za urbanizam i izgradnju u Užicu.

Nepostojanje katastra nepokretnosti kao dokaza o vlasništvu zemljišta i svih objekata koji se na njemu nalaze, ukazuje ova urbanistkinja, boljka je sa kojom se većina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lokalnih samouprava u Srbiji izborila, ali ne i Užice. Katastar nepokretnosti usvojen je samo za seoske sredine na teritoriji grada, kao i za naselje Turica.

- Osim katastra nepokretnosti Užice ima katastar zemljišta, a u njemu su uknjiženi samo objekti koji imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu. Nelegalni objekti se na tom papiru ne vide. Zato se često nalazimo u situaciji da nam dolaze građani sa zahtevom za izdavanje lokacijske dozvole koji imaju kopiju plana za određenu parcelu, ali on ne pokazuje realnu sliku na terenu jer su na njemu upisani samo legalno izgrađeni objekti. Zato su Užičani prinuđeni da traže topografsko-katastarski plan koji prikazuje sve objekte i granice parcele. Te planove izrađuju privatne geodetske agencije, a njihova izrada se mora debelo platiti - kaže Zorica Obradović.

U kotlinom skučenom Užicu više skoro da i nema atraktivnih lokacija za gradnju u užem gradskom jezgru. Ponuda se svodi uglavnom na okolna brda, gde vlasnici za ar placa traže 500-600 evra. U elitnijim gradskim četvrtima, gde se i pronađe neko parče zemlje koju su imaoci voljni da prodaju, ar se ceni između 1.500 i 2.000 evra.

- Toliku sumu investitori nisu spremni da plate. Prvo jer je ekonomska kriza gotovo paralisala tržište nekretnina, a drugo odbijaju da uđu u takve transakcije upravo zbog nepostojanja katastra nepokretnosti. Na primer, firma voljna da gradi zgradu pronađe adekvatan plac za tu investiciju i može da ga plati, ali onda se dolazi do problema koji koči dalji posao. A taj problem su neuknjiženi objekti zbog kojih ne mogu da grade na toj parceli. Dešava se neretko da se zemljište vodi na osobu koja je umrla, a da njegova imovina ima mnogo naslednika, što dodatno komplikuje proceduru - kaže vlasnik jedne užičke agencije za promet nekretnina koji je zahtevao da ostane anoniman.

Kao i cela Srbija, Užice se zbog postojeće zakonske regulative suočava sa problemom konverzije zemljišta, odnosno prenosa njegovog vlasništva.

- Moguće je izvršiti samo konverziju zemljišta na kojem postoje objekti sa građevinskom i upotrebnom dozvolom. Jednostavno, to znači da neizgrađena parcela ne može promeniti vlasnika. Može se to zemljište kupiti, može se platiti porez na njega, ali novi vlasnik se ne može uknjižiti - priča Zorica Obradović.

Posledica nemogućnosti konverzije zemljišta, nastavlja naša sagovornica, ogleda se na polju prometa nekretnina.

- Ako hoćete da gradite, morate da tražite stare objekte koji su izgrađeni pre donošenja propisa o izgradnji. Druga solucija je da na parceli postoje objekti koji imaju potrebne dozvole, pa da se njihovim mestu posle rušenja grade nova zdanja. U tom slučaju, investitorima se priznaje površina koja je porušena i zaračunava naknada za građevinsko zemljište za onaj višak prostora. Zato se firme koje se bave stanogradnjom odlučuju da kupuju parcele na kojima postoje legalizovane kuće, a dug njihovim vlasnicima namiruju po sistemu kvadrati stambenog prostora za ustupljeno zemljište - kaže načelnica Gradske uprave za urbanizam i izgradnju u Užicu.

Nastavak na Blic...