Izvor: B92, 31.Jan.2016, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"U Srbiji svakog dana nestanu četiri osobe"
Beograd -- U Srbiji godišnje nestane oko 1.500 osoba, ili u proseku oko četiri ljudi dnevno "propadne u zemlju", pišu “Večernje novosti”.
Najveći broj njih - više od 96 odsto - policija pronađe, a oni kojima se potpuno izgubi trag izvrše samoubistvo, ili se vrate kući, a porodica ne obavesti nadležne organe. Nekolicina nestalih završi u kandžama trgovaca ljudima.
Nestanak Andreja Stojića iz Beograda u novembru, Biljane Đorić u decembru prošle godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a potom i Sanje Grujić, Olgice Todosijević i dve devojčice iz Vršca u januaru ove godine samo se neki od slučajeva koji su digli javnost na noge. U protekla tri meseca, policija je tragala za najmanje desetoro ljudi, od kojih su neki, na sreću, pronađeni živi i zdravi.
Nezvanične informacije govore da se najviše nestanaka prijavi u velikim gradovima, kao što su Beograd, Niš i Novi Sad, ali sve su češći slučajevi da nestanu ljudi u manjim mestima, ili čak selima.
Godinama unazad među nestalima je najviše maloletnika, koji beže zbog loših ocena u školi i ljubavnih problema. Osim mladih često se gube stare i senilne osobe koje odlutaju, pa ne umeju da se vrate kući. Tu su i psihički bolesnici, usamljenici i suicidne ličnosti, dužnici...
“Od kad je sveta i veka, deca umeju da priprete da će otići i da se neće vratiti kući. S vremenom, zbog tragičnih događaja, to je postala ozbiljna pretnja. Jedan broj dece to zloupotrebljava i begom od kuće postaju "zvezde" u okruženju”, kaže Aleksandra Janković, psiholog.
Kako kaže, to je jedan vid emocionalne ucene u vezi sa roditeljima i bliskim okruženjem.
““Oni svakako nisu dovoljno svesni posledica. Vode se time da će im roditelji oprostiti, ali šta kada zaista budu u opasnosti. Ključno pitanje je kakav je to odnos roditelja i deteta kada se ono plaši da se vrati kući”, navodi Aleksandra Janković.
U toku prošle godine, na specijalizovan broj prijavljen je nestanak dvadesetoro dece starosti do 18 godina. Srećom, svi su pronađeni, a preovlađuju devojčice koje su pobegle od kuće zbog tinejdžerskih problema.
“Prijavljuju se i otmice dece koju izvrše jedan od roditelja, a naša iskustva govore da se u retkim slučajevima radi o otmicama kriminalnih grupa”, kaže za "Novosti" Katarina Ivanović, iz organizacije "Astra", koja koordiniše telefonskim brojem za nestalu decu.
Ona navodi da se nada da će uskoro početi da funkcioniše i takozvani "tijanaalert" - sistem alarmiranja celokupne javnosti u slučaju nestanka deteta, nazvan po Tijani Jurić, koja je pre godinu i po dana nestala, a kasnije se ispostavilo i brutalno ubijena.
Ovaj sistem omogućiće da se potraga za nestalim detetom proširi na sve društvene sfere.
"Astrini" SOS telefon za prijavu eventualne trgovine ljudima u toku prošle godine zazvonio je oko 2.500 puta, a identifikovano je ukupno 40 slučajeva trafikinga. U najvećem broju slučajeva radi se o seksualnoj i radnoj eksploataciji, ali i prinudi na prosjačenje i vršenje krivičnih dela.
Ponude poslova, odnosno radnog angažovanja, uglavnom su mamci, kojim trgovci ‘privole’ žrtve da im se jave. Zato u belom roblju najčešće i završe građani koji tragaju za poslom, oni koji su na udaru egzistencijalne krize i ljudi sa margine društva, pišu "Novosti".
Zanimljivo je, međutim, da državljani Srbije najčešće završe kao žrtve baš u našoj zemlji, a ne u inostranstvu, kako se obično misli. Poslovne ponude o angažovanju u mestu prebivališta, zato se, tvrde u "Astri", jednako obazrivo moraju proveriti kao i one koje nude zaposlenje u nekoj stranoj državi.
