Izvor: Politika, 05.Jul.2013, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kulturnom dodatku u subotu, 6. jula, čitajte:
TRŠĆANSKI LEKARI SRPSKOG POREKLA
Osmatračnica od tamnih čempresa
Brojni spomenici srpske istorije: Fasada vile Gopčević
Tokom dva i po veka nekoliko srpskih lekarskih porodica i nekolicina doktora medicine u Trstu ostavili su snažan pečat u svojoj struci – kao utemeljivači različitih disciplina evropske medicine, vrsni praktičari, hirurzi, i filantropi, gradili su bolnice i širili kulturne horizonte, ne zaboravljajući svoje korene
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Goran Milašinović
------------------------------------------------------------------------------------
EKSKLUZIVNO
Građanin, druga supersila sveta
Specijalno za Politiku iz Lisabona
Upravo je u toku deblokada čoveka: Pilar del Rio sa primerkom novog izdanja „Eseja o lucidnosti” (Foto Z. Šuvaković)
Saramago je otišao iz Lisabona, kada je tadašnja vlada cenzurisala njegovo delo Jevanđelje po Isusu Hristu. Vatikan je grmeo protiv bogohulnika Saramaga. Vlast se uplašila da će je knjiga urušiti. I zaista, ne može nijednu vlast više da spase neki tamo samozvani Bog koji nije po meri čoveka, kaže Pilar del Rio, udovica portugalskog nobelovca u razgovoru za naš list
Zorana Šuvaković
------------------------------------------------------------------------
ROK INTERVJU
Doba koje pamtim kao veliku žurku
Ljudi koji sebi upisuju po hiljadu prijatelja na „Fejsbuku” ni sami sa sobom nisu u prijateljskim odnosima: David Albahari (Foto Dragan Jevremović)
Rasla je urbana gradska kultura svuda u našoj bivšoj zemlji i dolazilo je do razmena u slaganju tog fantastičnog mozaika. Na istim mestima su se sretali isti slikari i rokeri, to su uglavnom bile kućne zabave. To je bio najrazvijeniji način društvenog života onog doba. Umesto društvene mreže imali smo društveno društvo – kaže David Albahari
Vojislav Pantić
------------------------------------------------------------------------
POVRATAK U BUDUĆNOST
Svi smo mi iz Trbušnice
E, da čekaš još. Da umreš, bre, pa da dođeš pred rajska vrata, pa bi ti onaj tamo morao kazati: „Čekaj”, ako je samo tamo na nebu uređena administracija... Ovim rečima je Nušićev Žika pisar odbijao da primi nesretnu stranku. Briselski evrokrati možda nisu čitali Nušića, ali im je blizak duh prividno formalnog, a u stvari samovoljnog Žike
Predrag J. Marković
-----------------------------------------------------------------------
ESEJ
Danonoćno zalivaj biljčicu – sebe
Radmila Lazić (Foto Braca Nadeždić)
Izjavila je nedavno: „Negacija je moj poetski kredo”, a nekako prirodno dođe kao dopuna na strani ove knjige „Misliti sebe”: „Moja poezija nije bogougodna. Ona je bacanje rukavice u lice!” Kome u lice? Ustaljenom redu stvari, dogmi, uskogrudosti, licemerju pojedinca, porodice i društva. Kod Rade Lazić mnoge ustaljene norme mišljenja i ponašanja ne važe
Gordana Vlahović
----------------------------------------------------------------
REAGOVANJA
Ko minira i ko razgrađuje
U predstavama (Otelo i Galeb), kojima se Medenica oduševljava, ne samo da nije na delu Razgradnja rediteljskog teatra već, naprotiv, u tim predstavama vidimo patološki prenaglašenu ulogu reditelja koji ne samo što neće da umre nego kao vampir sisa krv autoru, glumcima i publici da bi sebe ustoličio kao vrhunskog kreativca – piše Cisana Murusidze, član žirija za Sterijinu nagradu povodom tekstova našeg kritičara Ivana Medenice „Razgradnja rediteljskog teatra” i „Miniranje najboljih”
Čvorović Ivana Medenice
Povodom teksta „Miniranje najboljih”, Politika, 23. mart 2013.
Selimir Radulović, direktor Sterijinog pozorja
-------------------------------------------------------------------------
INSTALACIJE
Svet po meni
ili politika privatnosti Mariele Cvetić
Gledalac se pita: šta osećam u sopstvenoj privatnosti, u sopstvenoj duši, u sopstvenom imaginarnom svetu zidova, predmeta, fotografija i mojih, samo mojih tragova
Sobe izgledaju kao sobe kućica za lutke. Ali sobe su velike i odgovaraju telu odrasle osobe. Dvojstvo sobe za lutke i sobe za odraslu ženu otvara osećaj nelagodnosti za gledaoce. Gledalac se pita gde je ušao i sa čim se suočava? U čiji život pogledom prodire? I ponavlja za umetnicom: šta se to dešava u meni, šta osećam u sopstvenoj privatnosti, usopstvenoj duši, u sopstvenom imaginarnom svetu zidova, predmeta, fotografija i mojih, samo mojih tragova u životu?
Miodrag Šuvaković
Kulturni dodatak
objavljeno: 05.07.2013.
