Izvor: Večernje novosti, 17.Sep.2015, 07:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Evropu izbeglice grabe kroz kukuruze
Uskim, kolskim putevima, kroz kukuruzišta i preko nepreglednih njiva, u pojasu između Srbije i Hrvatske, na koji kilometar od graničnog prelaza Tovarnik, nova je spasonosna maršruta azilanata iz arapskih i afričkih zemalja, zahvaćenih ratnim sukobima i siromaštvom. Ovaj, novi putokaz odredilo im je zatvaranje mađarske granice. I, oni od juče, uvereni da su krenuli u bolji život, u Evropu, nastavljaju preko Hrvatske. U talasima u kojima je po više desetina nesrećnih ljudi. Tokom pretprošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << noći, juče pre podne i do kasnih popodnevnih sati stizali su auto-putem iz Beograda. Na oko kilometar-dva pre graničnog prelaza, zamicali su prašnjavim puteljcima: čitave porodice, samo majke sa decom... premoreni mladići. U tišini su grabili - na prvi pogled - grabili, nekud. Na drugi - kao da je svaki od njih imao nevidljivi kompas i unapred iscrtanu trasu. Nije moguće sve ove kolone pratiti desetinama staza koje skreću sa glavnog puta. Mi smo se sa jedne, na mapi nigde ucrtane raskrsnice, zaputili sa grupom Sirijaca, Etiopljana i Avganistanaca. Malo ko od njih je spreman na razgovor. Malo koja od žena u ovom talasu želi da pokaže lice. Čuje se samo povremeno dozivanje dece koja trče kroz ovaj ljudski mravinjak nesreće: - Ahmete! Abede! Uz put ostavljeni rančevi, pelene, delovi garderobe, prazne konzerve, hleb, flaše... BRISEL PROTIV KORIDORA Povodom najave Hrvatske da bi mogla da otvori koridor i omogući izbeglicama da idu dalje u druge države Evropske unije, u Briselu smatraju da bi "takvo postupanje značilo kršenje zakona EU i obaveza država članica". U Briselu smatraju da, prema postojećim zakonima, odgovornost za registraciju, zbrinjavanje i razmatranje zahteva za azil ima država EU u koju su prvo ušli. I, na zaravni, posle jedne blage uzvišice - šok za sve! Na desetine hrvatskih policajaca, kombija i drugih policijskih vozila. Sa ove strane - ni reči. S druge, na engleskom, stiže komanda: "Po četvoro u kombi... Ovde... može jedna porodica... Ovde ... majke sa decom". Azilanti u kombije ulaze u grobnoj tišini. Zašto, kad je i Hrvatska - Evropa?! Policajci su službeno ljubazni. Ovaj kratak susret i brzi odlazak kombija koji podižu nesnosnu prašinu, prati na desetine kamera. Čini se da se čitava medijska sila sjatila na ovo parče prašnjavog puta. Sat iza podneva. Upekla zvezda, a sve je više ljudskih talasa u tišini. Iz minuta u minut zaustavljaju se taksi vozila beogradskih i šidskih registracija. Zaustavljaju se na nekoliko stotina metara pre ove, nigde na mapi ucrtane raskrsnice. - Zašto vas nisu dovezli u prihvatne centre, u Sotu i Šidu - pitamo Sirijca sa bebom u naručju, koga prate žena i troje dece. - Ne, mi nećemo u centre - odgovorio je. Na licima njegove porodice ne očitava se ni umor ni strah. Jesu li pripremljeni na ovaj put? Može se reći da jesu, kao i mnogi drugi. - Odmorili smo se u Beogradu. Tamo su nas ljudi obukli i nahranili... Dotle smo putovali mesec i po. Teško nam je. Ali, nijedno naše dete nije zaplakalo. Mislim da bi nam najteže bilo da stanemo. Pitamo još: šta ovaj čovek misli kako će ih primiti u Hrvatskoj? Imaju li novca da prebrode put do očekivanih boljih dana i sigurnije adrese za detinjstvo njegove maloletne četvorke. - Sve što smo imali, poneli smo. I sve što smo imali, potrošili smo. Mislili smo da nas u Hrvatskoj neće hapsiti... Priča nam da je poslednji novac dao taksisti, 150 evra od Beograda do ove raskrsnice. Smenjuju se patrole hrvatskih policajaca po kukuruzištima. Dvogledima se prate nepregledne njive. - Kakvo je vaše iskustvo, u Beogradu, s njima - pita nas hrvatski policajac. - Svako ih na svoj način doživljava, uglavnom ih razumemo - odgovaramo, a u sećanju tog razumevanja su nam one kolone iz devedesetih. - Pa, što ih niste zadržali tamo - usledilo je pitanje, a može se reći i odgovor hrvatskog policajca.
Nastavak na Večernje novosti...
