Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Maj.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Esprit areni počeo 56. Evrosong

DISELDORF -

U Esprit areni u Diseldorfu počelo je prvo polufinale 56. takmičenja za "Pesmu Evrovizije", u okviru koga će se predstaviti učesnici 19 zemalja, među kojima je i Srbija. Takmičenje je otvorila predstavnica Poljske Magdalena Tul sa pesmom "Jestem", a slede takmičari iz Norveške, Albanije, Jermenije, Turske, Srbije, Rusije, Švajcarske, Gruzije, Finske, Malte, San Marina, Hrvatske, Islanda, Mađarske, Portugalije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Litvanije, Azerbejdžana i Grčke.

Srpska predstavnica Nina Radojičić sa pesmom "Čaroban" nastupa šesta po redu, a zajedno sa pratećim vokalima Tijanom Bogićević, Saškom Janković i Sanjom Bogosavljević, ona će izvesti kompoziciju Kristine Kovač "Čaroban", a koreografiju potpisuje Miloš Paunović.

Glasanje publike je već počelo, a 10 najboljih po izboru publike i žirija plasiraće se u finale Evrosonga koje se održava 14. maja.

Takmičenje otvorla predstavnica Poljske

Takmičenje je otvorla predstavnica Poljske Magdalena Tul, a slede Norveška, Albanija, Jermenija, Turska, Srbija, Rusija, Švajcarska, Gruzija, Finska, Malta, San Marino, Hrvatska, Island, Mađarska, Portugal, Litvanija, Azerbejdžan i Grčka.

Deset finalista izabraće stručni žiri i publika iz zemalja učesnica prvog polufinala, ali i dveju zemalja takozvane "velike petorke", osnivača Evrosonga - Španije i Velike Britanije.

Gledaoci će u direktnom prenosu takmičenja glasati slanjem SMS poruka, a njihov glas ima istu vrednost kao glas žirija (50:50).

Kladionice predviđaju plasman Srbije u finale, što očekuje i srpska delegacija koja boravi u Diseldorfu.

Srbija je kao samostalna država prvi put nastupila na "Pesmi Evrovizije" 2007. godine u Finskoj i pobedila sa pesmom "Molitva" koju je izvela Marije Šerifović, ostvarivši rekord po broju poena koje je dobila (298).

Sledeće godine Beograd je bio domaćin Evrosonga, a srpska predstavnica Jelena Tomašević je zauzela šesto mesto. Marko Kon i Milan Nikolić 2009. godine se nisu plasirali u finale, dok je na prošlogodišnjem takmičenju Milan Stanković zauzeo 13. mesto.

Drugo polufinale, kada će se predstaviti još 19 takmičara, biće održano 12. maja, dok je finale zakazano za 14. maj, a u konkurenciji za pobednika 56. Evrosonga biće 25 kompozicija.

Domaćini šoua u diseldorfskoj areni biće Anke Engelke, Džudit Rakers i Štefan Rab, a Radio-televizija Srbije prenosiće sve tri večeri na Prvom programu sa početkom u 21 čas.

Diseldorf spreman za Evrosong

U Diseldorfu je, kažu organizatori, prodato čak 83.000 karata za četiri priredbe - dva polufinala, finale i jednu generalnu probu.

Atmosfera u metropoli na Rajni, kako nemački mediji nazivaju Diseldorf, glavni grad Severne Rajne Vestfalije, najmnogoljudnije pokrajine sa 18 miliona stanovnika, opuštena je i mirna.

Diseldorf izgleda, ipak, kao da nije u evrovizijskoj groznici, ocenjuju mediji, koji se, uglavnom, bave nastupom nemačke pevačice Lene, za koju kažu da im je lane, kada je pobedila, "od bajke napravila stvarnost".

O srpskoj pevačici Nini nemačka štampa piše, uglavnom, pozitivno. Regionalni list "Rajniše post", piše da Nina izgleda pomalo kao Tvigi i da je zastupnik jedne potpuno nove "Song-Contest" generacije svoje zemlje.

Ovaj list piše za Ninu da iz duše peva pesmu "Čaroban" i da se u harmoničnom taktu kreće sa plesačicama iz svoje grupe.

Štampa, takođe, podseća da je istorija Srbije na Pesmi Evrovizije, započela još 1961. godine, kada je Titova Jugoslavija, kao jedina zemlja iz istočne Evrope učestvovala na tom takmičenju.

Najgore pesme Evrovizije

Uoči početka ovogodišnjeg izbora za pesmu Evrovizije, internet portal Eurovisiontimes.com objavio je spisak 15 najgorih pesama koje su proteklih 55 godina izvedene na tom takmičenju.

Na listi najgorih numera našla se pesma "Lost and Forgotten" koju je izveo ruski predstavnik Peter Nalič, "Disappear" nemačkog sastava "No Ejndžels" iz 2008. godine i "Leto svet" predstavnika Estonije Kreisiradio, takođe iz 2008.

Među najgorim pesmama je i španska numera "Quién maneja mi barca" iz 1983. godine Remediosa Amajea, ukrajinska "Dancing Lasha Tumbai" Verke Serdučke iz 2007. godine, kao i "Baila el Chiki Chiki" španskog predstavnika Rodolfa Čikilikuatre iz 2008. godine.

Gori od njih su pesma iz 2003. godine "Weil der Mensch zahlt" Alf Pojera iz Austrije i "Illusion" Bugarina Krasimira Avramova iz 2009. godine.

Sedmo mesto dele češke pesme "Aven Romale" iz 2009. godine i "Have Some Fun" Tereze Kerndlove iz 2008. godine.

Na šestom mestu je još jedna numera izvedena na Evroviziji 2008. godine u Beogradu - "Irlande Douze Points", koju je izveo predstavnik Irske Dastin Turki.

U najgorih pet plasirale su se tri pesme iz Velike Britanije - "Flying The Flag" grupe "Skuč" iz 2007. godine, "That Sounds Good To Me" Džoša Dubovija iz 2010. i "Cry Baby" iz 2003. godine, koju je izveo Džemini.

"Happy Song" izraelskog izvođača PingPong iz 2000. godine je na drugom mestu, dok je za najgoru pesmu proglasena "Celebrate" iz 2004. godine, čiji su izvođači bili "Pjero End Mjuzik Stars".

Najgora pesma, prema navodima internet portala Eurovisiontimes.com, zvuči kao dečiji pop sa idiotskim tekstom - "tapši, slavi, lepo se provedi", a smatra se i da je jedna od numera sa najgorim vokalnim izvođenjem koje je Evrovizija videla.



Komšijsko glasanje na Evroviziji

Svake godine se na glasanju za Pesmu Evrovizije čuju kritike zbog (ne)opravdane pomoći komšijama.

Da li je to predrasuda ili činjenica?

Mišljenje da prilikom dodele bodova neke zemlje daju prednost svojim komšijama, veoma je rašireno. Postoje i oni koji smatraju da je to predrasuda.

Nemački matematičar Markus Veber tvrdi da je ipak reč o činjeničnom stanju, a svoje uverenje je i matematički dokazao.

Po nalogu nedeljnika "Cajt", matematičar sa berlinskog Centra "Konrad Cuze" ubacio je rezultate glasanja poslednjih 10 godina u jedan kompjuterski algoritam.

Taj program, inače, služi za molekularnu analizu prilikom razvoja novih lekova. On traži takozvane "klastere".

Iako program nije imao nikakve informacije o geografskom položaju zemalja na osnovu glasanja pronašao je šest takvih "klastera" koji prilično odgovaraju načelu "dobrosusedske saradnje", preneo je nemački državni radio "Dojče vele".

Najviše zemalja nalazi se u "klasteru" koji bi mogli da nazovemo sredozemnim. Tu su: Albanija, Andora, Kipar, Grčka, Turska, Malta, Portugal, Španija, ali i Bugarska, Rumunija, Mađarska i Češka.

S obzirom na to da je tu "udruženo" 12 zemalja možda iz njihovih redova treba očekivati ovogodišnjeg pobednika?

Drugi "klaster" sa devet zemalja mogli bismo da nazovemo istočnoevropsko-azijskim. Tu su, naime, Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Izrael, Moldavija, Poljska, Rusija, Ukrajina, Belorusija.

Treći ima, takođe, devet članica, a mogli bismo da ga nazovemo severnoevropskim. Čine ga: Danska, Finska, Švedska, Norveška, Velika Britanija, Irska, Island i još Monako i Slovačka.

Tek na četvrtom mestu, sa osam članica, je "klaster" koji bismo mogli da nazovemo južnoslovenskim. Tu su: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija, Crna Gora, ali i Austrija i Švajcarska.

Ali, i zapadni Evropljani vole svoje komšije. Nemačka, Belgija, Holandija, Francuska i San Marino, takođe, redovno daju nadprosečan broj glasova.

Najslabiji "klaster“ je baltički. Estonija, Letonija i Litvanija još nisu uspostavile "dobrosusedske" veze sa ostatkom severa Evrope, a veze s "istočnom braćom" su očigledno popucale.


Pogledaj vesti o: Nina Čaroban,   Nina Janković

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...