Izvor: Southeast European Times, 20.Jul.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turski Kurdi predstavili plan za „demokratsku autonomiju“
Dok kurdske političke stranke nastavljaju bojkot parlamenta, najava „demokratske autonomije“ za turske Kurde doprinosi urgentnosti tog pitanja.
20/07/2011
Ana Vud za Southeast European Times iz Istanbula – 20.7.2011.
U potezu koji nagoveštava povećanje tenzija između turske države i kurdske zajednice, Kongres demokratskog društva (DTK), organizacija koja tvrdi da predstavlja kurdsku populaciju u Turskoj, objavila je prošle nedelje saopštenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u kojem proglašava, kako je to nazvano „demokratsku autonomiju“ turskih Kurda.
Saopštenje je pročitala Ajsel Tugluk, jedan od nezavisnih pobedničkih kandidata na izborima koje je istakla Stranka mira i demokratije (BDP), koju podržavaju Kurdi.
„Saopštavamo svoju snagu i volju da sami upravljamo“, rekla je ona. „Demokratska autonomija nije samo za kurdski narod, nego je i model za rešenje koje će omogućiti svim građanima Turske da slobodno izražavaju svoja uverenja i kulturu.“
Deklaracija dodaje novu dimenziju zastoju koji je obeležio odnose između nedavno ponovo izabrane vlade AKP i tog kurdskog političkog tela. Nakon značajne pobede BDP na nacionalnim izborima u junu, sud je izabranom kandidatu Hatipu Didžleu uskratio pravo da uđe u parlament. U znak protesta ni jedan od nezavisnih kandidata koje je podržava BDP nije ušao u parlament niti je položio poslaničku zakletvu.
Prema rečima Henrija Barkija, profesora međunarodnih odnosa na Univerzitetu Lihaj, koji je specijalizovan za tursku politiku, ova deklaracija može da se posmatra kao sledeći logičan korak u evoluciji odnosa države i Kurda.
„Kurdi se kreću u tom pravcu već neko vreme; to nije novo“, rekao je Barki za SETimes. „Odlučili su da će promeniti činjenice na terenu bez čekanja na tursku vladu.“
Barki kaže da odluka ima smisla, u svetlu kontrole koju stranka ima u velikom broju opština na pretežno kurdskom jugoistoku zemlje. Iz psihološke perspektive, smatra Barki, ova najava je deo nastojanja da se „u svest ljudi progura ideja [o autonomiji]“.
Jasno je, međutim, da predstoji još dug put pre nego što turska javnost prihvati takvu pretpostavku, jer su jedinstvo i teritorijalni integritet zemlje ključna tema turskog nacionalizma. Napad PKK istog dana kada je objavljeno saopštenje, u kojem je ubijeno 13 vojnika, samo je podstakao plamen turskog nacionalizma, jer je u očima mnogih „demokratska autonomija“ dovedena u vezu sa separatističkim nasiljem.
Mada je to eksplozivno pitanje, neki osporavaju efikasnost samog saopštenja. U intervjuu turskom dnevniku Radikal, kurdski političar i pisac Tarik Zija Ekindži otišao je toliko daleko da je nazvao taj potez „beznačajnim“.
„Ako saopšte to, šta će se desiti?“ postavlja on retoričko pitanje i nastavlja: „Recimo da ja izađem i proglasim sopstvenu demokratsku autonomiju -- gde će me to dovesti? Ono što je važno jeste da se dođe do sporazuma sa državom i administracijom i stvore jasne formule unutar legalne sfere“.
Pa ipak, nade i očekivanja mnogih Kurda u Turskoj su porasle. Kurd Mirbeg Tlaks, koji pravi softvere i živi u južnoj Turskoj, podelio je svoja razmišljanja sa SETimes.
„Na prostoru u kojem živite, gde ste rođeni bez prava na izbor, smatram da je demokratska autonomija najmanje definicija kako mogu da živim", rekao je Tlaks. „Vidim je kao jedan od načina da se distanciramo od ovog perioda rata, koji traje od kada ja pamtim.“
Nastavak na Southeast European Times...
