Izvor: B92, 30.Okt.2015, 11:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turska u nikad goroj situaciji čeka izbore

Dok nasilje i politička neizvesnost bacaju senku nad Turskom, birači u nedelju, 1. novembra, izlaze na parlamentarne izbore po drugi put za pet meseci.

Oni će to učiniti u nadi da će im ovog puta doneti stabilnost.

Međutim, u toj duboko polarizovanoj zemlji ishod izbora će verovatno doneti samo još veću konfuziju.

Na junskim parlamentarnim izborima vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) izgubila je većinu, te je predsednik Redžep Tajip Erdogan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sazvao nove izbore pošto premijer Ahmet Davutoglu nije oformio koaliciju ni sa jednom od tri opozicione stranke koje su zastupljene u parlamentu.

Turci će 1. novembra glasati za novi saziv 550-članog parlamenta u veoma osetljivom trenutku za Tursku, ključnog zapadnog saveznika koji se suočava sa rastućom nestabilnošću u susednoj Siriji i Iraku, kao i sa izbegličkom krizom koja se preliva na Evropu, navodi AP.

Tu su i sumnje vezane za posrnulu tursku ekonomiju, pogoršane političkim zastojem i nasiljem koji se negativno odražavaju na ključni turistički sektor, a jedno od ključnih pitanja je postala i bezbednost nakon ponovnog razbuktavanja nasilja militantnih Kurda i napada Islamske države.

I dok analitičari očekuju da će u nedelju rezultat biti sličan ishodu izbora održanih 7. juna, kada nijedna stranka nije prevagnula osvajanjem većine glasova, ključno pitanje glasi da li će Erdogan posle novih izbora dozvoliti svojoj partiji da oformi koaliciju.

Ankete pokazuju da AKP uživa nešto veću podršku nego pred izbore u junu, ali je to i dalje nedovoljno da bi mogla sama da oformi vladu, s tim da jedino istraživački institut Adil Gur navodi da Erdoganova stranka ima naklonost čak 47,2 odsto birača, što bi joj donelo većinu.

Analitičari sumnjaju da će Erdogan dati Davutogluu odrešene ruke da pregovara o stabilnom dogovoru sa drugom najvećom partijom - Republikanskom narodnom partijom (ĆP), glavnom kurdskom Narodnom demokratskom partijom (HDP) ili Partijom nacionalističkog pokreta (MHP).

To bi ga, zapravo, primoralo da se odrekne čvrste kontrole nad vlašću u Turskoj, a male su šanse da to neće morati da uradi, ocenjuje američka agencija.

AKP se sada nada da će ovoga puta ipak uspeti da sebi obezbedi većinu, fokusirajući se na neke izborne okruge koje je za dlaku izgubila.

Junski izbori su pokazali da je Erdoganov najveći problem uspon glavne kurdske partije HDP, koja je u junu prvi put lako prešla prag od 10 odsto glasova da bi mogla da uđe u parlament, a poslanička mesta je osvojila uglavnom na uštrb AKP.

Odmah posle junskih izbora u Turskoj je izbilo najgore nasilje posle više godina između kurdskih militantnih aktivista i vladinih organa, a koje je značilo propast jednog od najistaknutijih Erdoganovih dostignuća - mirovnih pregovora sa sekularnom Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) koji su imali za cilj okončanje višedecenijskog nasilja i integrisanje kurdskog jugoistoka.

Profesor Univerziteta Jukdirim Bejazit u Ankari, Giraj Sadik, upozorava da bi čak i beznačajni incidenti mogli da poremete ravnotežu i dovedu u pitanje legitimnost izbora.

Sazvavši ponovne izbore, čini se da Erdogan računa sa tim da će turski glasači zaključiti kako je povratak AKP kao većinske partije jedina šansa zemlje da povrati stabilnost i snažan rast.

Erdogan i Davutoglu tvrde da je Turska sada nestabilna zato što je AKP izgubio većinu, te da je to uzrok svakog negativnog razvoja situacije, smatra direktor Nemačkog Maršalovog fonda u Ankari Ozgur Unluhisarčikli.

To je, međutim, nedovoljan argument da bi se vlada na čelu sa AKP održala posle 13 godina većinske vlasti i moglo bi joj biti teško da povrati izgubljene glasače, pogotovu među velikim brojem religioznih Kurda koji su podržali AKP na ranijim izborima.

S druge strane, kao i na prošlim izborima, velika prednost Erdogana je u tome što nema sebi ravnog protivnika u turskoj politici, dok opozicija ostaje podeljena i slaba, te će AKP, čak i ako izgubi par poena u nedelju, ostati najveća stranka i lider u bilo kakvoj eventualnoj koaliciji.

U slučaju da rezultati glasanja budu loši, možda će Erdogan još jednom posegnuti za prevremenim izborima, ali je teško razaznati zašto bi treći uzastopni izbori rešili Erdoganov problem, zaključuje AP.

Rojters primećuje da se Turci sada pripremaju za ponovljene izbore u mračnijem raspoloženju nego pre nepunih pet meseci, kada je hiljade ljudi izašlo na ulice na jugoistoku zemlje gde Kurdi čine većinu stanovništva, uz ples i vatromet nakon što je prokurdska opoziciona stranka prvi put ušla u parlament.

Ovoga puta, u vazduhu se oseća strah u glavnom jugoistočnom gradu Dijarbakiru i okolini, gde su okupljanja otkazana, mladi militantni aktivisti stoje na kontrolnim punktovima, a zgrade su izrešetane svežim rupama od metaka.

Nastavak na B92...