Izvor: Southeast European Times, 21.Jun.2011, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska ekonomija postizborni izazov
Eksperti kažu da prvi prioritet vlade treba da bude bavljenje ekonomijom.
21/06/2011
Esra Serez za Southeast European Times iz Istanbula – 21.6.2011.
Tržište je doživelo pobedu AKP na opštim izborima u Turskoj 12. juna kao indikator političke stabilnosti, navode lokalni analitičari. Oni kažu da su rezultati bili u skladu sa očekivanjima.
Međutim, postoji zabrinutost da će se pažnja skrenuti sa urgentnih ekonomskih pitanja dok se AKP >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << usredsređuje na izgradnju političkih saveza i mnoštvo drugih neodložnih pitanja.
„Poslali smo vrlo snažan signal stranim tržištima da će vlada biti jaka“, izjavila je Zumrut Imamoglu, ekonomista Centra za ekonomska i socijalna istraživanja Univerziteta Bahčešehir (BETAM).
Glavna poslovna udruženja, uključujući Asocijaciju turskih preduzeća i industrije (TUSIAD) i Saveza komora i robne razmene Turske (TOBB) pozvala su političke stranke da postignu konsenzus oko novog građanskog ustava.
Ekonomisti kažu da vlada nema vremena za gubljenje i da mora odmah da preduzme mere da bi rešila porast deficita tekućih transakcija i nastali inflatorni rizik.
Sezonski prilagođen deficit tekućih transakcija povećao se u aprilu na 7,7 milijardi dolara, sa 4,4 milijarde dolara istog meseca 2010. godine, pokazuju podaci koje je 13. juna objavio Turski statistički zavod (TUIK). To je po veličini drugi deficit od kada je počelo njegovo beleženje 1984. godine, odmah iza rekordnog deficita od 9,8 milijardi dolara u martu. Deficit se više nego udvostručio u periodu januar-mart, dostigavši najveći iznos ikada -- 29,6 milijardi dolara.
„Plašim se da je vlada previše ambiciozna i da će nastaviti svoju strategiju [podsticanja] brzog rasta“, izjavio je Erindž Jeldan, profesor ekonomije na Univerzitetu Bilkent, dodajući da bi u bankarskom i finansijskom sistemu trebalo preduzeti snažne i bolne mere.
Da bi rešila pitanje tekućih transakcija, vlada bi trebalo da najavi manju potrošnju na kraći rok, smatra Imamoglu, koja je rekla da će to takođe pomoći da se smanji korupcija. Druga moguća mera bilo bi povećanje poreza, rekla je ona, dodajući da bi to posebno moglo da se primenjuje za uvoznu robu, povećanjem posebnog potrošačkog poreza.
U međuvremenu, rekao je Sezgin, „dugoročnija pomoćna sredstva mogu da variraju od reforme tržišta rada do podrške uvoznim zamenama, što bi povećalo proizvodnju i unapredilo efikasnost“.
U trenutku debate o tome da li se ekonomija pregrejava, postoje i očekivanja tržišta da će Turska centralna banka (CBT) možda povećati kamatne stope, posebno zbog činjenice da njena strategija povećanja obaveznih rezervi nije donela skoro nikakve rezultate.
Međutim, ne slažu se svi sa tim. „Uprkos svim očekivanjima na tržištima da će centralna banka povećati kamatne stope, ja očekujem da će ostati nepromenjene“, izjavio je za SETimes Inan Demir, glavni ekonomista Finansbanke. „CBT će shvatiti da se ekonomija usporava; samim tim neće postojati potreba da se povećaju kamate.“
Demir je mislio na pad indeksa industrijske proizvodnje od 0,6 odsto u aprilu, u poređenju sa prethodnim mesecom, kao i na njegov tromesečni kumulativni pad koji je dostigao 2,9 odsto.
Takvo smanjenje bilo je neizbežno, pošto izvozne kompanije više ne nailaze na odobravanje, zbog stalnog rasta deficita tekućih transakcija, smatra Jeldan.
Da bi se procenilo da li je ekonomija pregrejana, mora da se napravi distinkcija između strane i domaće potražnje, rekao je Imamoglu, dodajući da je prva i dalje slaba, a ova druga se zagreva i „mnogo je iznad svog trenda“.
„Na kraju će centralna banka povećati kamatne stope, ali želi da odloži to koliko je moguće. Zato je ključno pitanje kada će ona to uraditi“, rekao je Imamoglu, dodajući da bi nedavno povećanje deviznog kursa moglo da bude dobro opravdanje CBT da poveća stope. „To će takođe zavisiti od toga koliko se brzo pooštrava fiskalna politika“.
S obzirom da će AKP biti potrebno više od mesec dana da uspostavi novu vladu, do tada se ne očekuju bilo kakve mere.
„Taj jedan mesec omogućiće nam da vidimo da li je usporavanje primećeno i u Turskoj i u drugim ekonomijama održivo ili ne“, rekao je Demir.
Nastavak na Southeast European Times...
