Izvor: Blic, 16.Jul.2010, 01:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trudim se da od muzike časno živim

Kultni beogradski sastav „Disciplin A Kitschme“ nastupiće večeras na platou iza Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Ovo je prvi u nizu koncerata u okviru Belefa kojim se obeležavaju tri decenije od nastanka novog talasa. Koja, jedan od učesnika ove svojevrsne muzičke revolucije s početka osamdesetih godina, u razgovoru za „Blic“ priseća se perioda kada je bio u bendu „Šarlo akrobata“, te objašnjava zašto je bilo bitno objavljivanje kompilacije „Paket aranžman“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Tri decenije od nastanka novog talasa kao povod za koncert. Hoće li u tom smislu biti nekih iznenađenja na večerašnjem nastupu?

- Ovo je ideja ljudi koji rade Belef, a „Disciplin A Kitschme" se ponaša onako kako mislim da jedna dugovečna, ali aktivna grupa treba da se ponaša u 2010. godini. Mi i inače sviramo stvari iz raznih faza grupe, pa tako ima i pesama iz najstarijeg perioda, ali se ne bavimo nostalgijom. Letnji koncert na Kalemegdanu - što da ne - kaže Koja, frontmen sastava „Disciplin A Kitschme", u intervjuu za „Blic".

Kako biste sa ove distance opisali to vreme, da li su ljudi bili željni da čuju novi zvuk?

- Naravno, bar moja generacija, jer su nam bile dosadne te velike rok grupe, sa svojim „kao" komplikovanim aranžmanima i tekstovima pesama koji ništa ne govore, jeftina rimovanja nekih, kao ljubavnih fraza, gde u stvari najmanje ljubavi ima.

Da li je u to vreme domaća scena zaista išla u korak sa svetskim trendom?

- Eventualno je kasnila par meseci, zbog toga što ipak nismo Engleska ili Amerika, gde je to začeto. Ali, u odnosu na okruženje, sigurno smo bili napredni. Ovdašnja diskografska industrija, prvenstveno „Jugoton", takođe je reagovala na vreme, tako da je Jugoslavija mogla da ima uvid u relevantnu svetsku diskografiju tog trenutka. Opskurnije stvari si ipak morao sam da iščačkaš, što i jeste suština.

Kako je uopšte došlo do toga da „Šarlo akrobata" napravi onakve pesme i da postigne takvu autentičnost koja je i danas prepoznatljiva? Jeste li vas trojica svesno želeli baš takve pesme ili je improvizacija bila kao ideja vodilja?

- „Šarlo akrobata" je prearanžirao neke zanimljive pesme iz perioda „Limunovog drveta", ja sam imao neke svoje stvari i Milan je ponukan novim trenutkom napravio par novih pesama. Sva trojica smo imali tu džem-sešn žicu, tako da su sve stvari mogle biti ispretumbane u trenu. Znači: da, želeli smo baš takve pesme.

Kako je došlo do nesporazuma i zbog čega je bend prestao sa radom? Niko od vas trojice (Koja, Milan Mladenović i Ivica Vdović Vd) nije bio spreman na kompromis?

- Ovo je priča koju često ponavljam, ali okej, evo i sad ću. Vd i Milan su želeli da uvedu još ljudi u grupu, a ja sam bio protiv; takođe se desilo ono što se obično dešava - svađa oko kreativnih ideja i puta kojim bend ide, te se tako to završilo. Realno, bili smo u slozi svega šest meseci, posle su počeli nesporazumi na raznim nivoima, a u vreme snimanja albuma „Bistriji ili tuplji čovek biva kad"" bili smo već duboko u fazi raspada, no muzička ljubav i želja da snimimo jednu od najradikalnijih ploča (jer toga jesmo bili svesni), u istoriji jugoslovenskog rokenrola, prevagla je. No, par meseci posle izlaska ploče i zimske turneje po Poljskoj, definitivno smo se razišli.

Jeste li nekada posle vi, Milan i Vd imali želju ili ideju da ponovo probate da uradite nešto zajedno?

- Nikad u toj formaciji. Desio se neki lajv nastup svojevremeno, kasnih osamdesetih, na „Akademiji", u postavi Vd, čini mi se Gile, Vlada Divljan i ja, gde smo svirali poneke stvari od sva tri benda sa „Paket aranžmana". Vda možete čuti na jednoj od verzija „Dečije pesme" na ploči „Discipline kičme" (to je ona priča o ritam mašini i bambusu), sa EKV-om sam jednom zasvirao solo gitaru na nekom od njihovih koncerata u Domu omladine" Naime, mi se nismo rastali u neprijateljstvu.

Može li se reći da je „Disciplin A Kitschme" od samog početka imala podršku fanova „Šarla akrobate"?

- Uglavnom da, no oni koji su voleli samo „Ona se budi" verovatno nisu baš krenuli za „Disciplinom".

U čemu je osnovna razlika državne kulturne politike iz onog vremena i ove danas (ukoliko uopšte i postoji tako nešto)?

- Nisam nikad računao na podršku kulturnih ustanova i državnih tela, niti to danas očekujem. Čak mi je bilo smešno i ispod nivoa kad je onomad SSOJ u Sloveniji podržao pank, ili kad je „Šarlo" dobio nagradu SSOJ-a po imenu „Smeli cvet". Možda bih razmišljao drugačije da je umesto bele gipsane figurice i crvene plakete to bila novčana nagrada" šalim se. Ali ako žele da doprinesu, poput Belefa sad, nekom dotacijom nesigurnom životu i neizvesnoj budućnosti jednog rok stvaraoca, dobrodošli su. Samo da ne traže da sviraju gitaru zauzvrat.

Može li se danas časno živeti od muzike?

- Dosta teško, ali evo pričate sa jednim koji se trudi.

U kojoj fazi je rad na novom albumu? Može li publika da očekuje novu dozu bunta?

- Na novom albumu se predano radi i to je sve što ću reći. Što se bunta tiče - uvek.

Naslednici

Kako vam se čine današnje grupe koje forsiraju taj novotalasni zvuk?

- Da li to grupe forsiraju ili to rade disko kuće? Osim što je retro novi talas dobra atmosfera za još uvek aktivne ličnosti iz tog perioda, mislim da nove grupe moraju više da se bave posebnošću svog izraza, jer ovako su samo puke kopije onoga što slušaju. Ovde pak, s obzirom na to da ozbiljna muzička industrija skoro i ne postoji, nove grupe tek mogu da se predaju istraživanju, pošto nema diktata pomenute industrije. Potrebni su jaki alternativni hitovi, nešto sa čime masa može da se poistoveti i prihvati kao svoje.

Paket aranžman

Koliko je i zašto po vašem mišljenju bilo bitno objavljivanje kompilacije „Paket aranžman"?

- Očigledno da je bilo jako bitno. Imao sam problem sa produkcijom, zvukom, omotom, kao i konceptom triju različitih grupa tada, ali naravno, danas, posle svega, ta mi ploča zvuči i izgleda kao vrhunska diverzija nekog oholog društva iz Beograda, što je vrlo dobro.

Nastavak na Blic...

Danas: Moja adresa je čardak ni na nebu ni na zemlji