Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Okt.2017, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trivan: U ekologiju treba da uložimo 15 milijardi evra

Srbija u zaštitu životne sredine treba da uloži oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina, izjavio je danas ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i najavio veća izdvajanja iz budžeta za ekologiju u 2018.

Trivan je izjavio novinarima da Srbija trenutno izdvaja 0,2 odsto BDP-a za ekologiju, a da bi trebalo da se izdvaja 10 puta više za te namene.

Ministar je, uoči otvaranja konferencije "Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama", koju organizuje Centar za evropske politike (CEP), rekao da je veliki pomak napravljen osnovanjem posebnog ministarstva za zaštitu životne sredine i da se "sad pale motori".

Najavio je da bi u budžetu za narednu godinu trebalo da bude izdvojeno više novca za ekologiju.

"Životna sredina je do sada bila 13. prase, hoću da se uvede red u tu oblast, a EU će svakako vršiti na nas pritisak", naglasio je Trivan.

Poručio je da moramo da uhvatimo korak na vreme i da zato moramo više novca da izdvajamo iz budžeta, ali i da koristimo više i druge izvore finansiranja.

Trivan kaže da će sutra održati sastanak sa čelnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji po pitanju neracionalnog trošenja novca za ekologiju.

"Do kraja godine će imati period da razmisle kako će i šta da rade", dodao je.

Trivan je rekao da će uvesti red u lokalne samouprave po pitanju racionalnog trošenja novca za ekologiju, ali da to neće biti nikakav "lov na veštice".

Ističe da ima puno posla i da ćemo morati u narednom periodu da se oslonimo na razne fondove, donatore i druge oblike finansiranja.

"Ipak, niko neće nam dati ni cent ako i sami ne učestvujemo u finansiranju projekata. Trenutno ne izdvajamo dovoljno novca za zaštitu životne sredine i svakako ćemo ta sredstva podizati, bez obzira da li je reč o posebnim taksama i naknadama za tu namenu ili ćemo tražiti druge izvore, iz budžeta ili drugo", dodao je Trivan.

Opšta tema završne konferencije je proces pristupanja Srbije EU u vezi sa Pregovaračkim poglavljem 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, sa fokusom na postojeće izazove u pogledu finansiranja zaštitom životne sredine na lokalnom nivou.

Na događaju će biti predstavljeno i istraživanje koje je sprovedeno na tu temu.

Majstorović: Poglavlje 27 - tehnički najzahtevnje

Srbija je retka država kandidat koja nije dobila merila za otvaranje pregovora o poglavlju 27 koje se tiče zaštite životne sredine, što znači da se ne moraju usvojiti nikakvi koraci da bi se s pregovorima krenulo, iako posla zaista ima još dosta, izjavio je danas predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović.

"Oblast očuvanja životne sredine je veoma kompleksna, jedna trećina evropskog zakonodavstva je sadržana u tome i to će biti tehnički najzahtevnije poglavlje, ali naš pregovarački tim će učiniti sve da ispuni sve te standarde", rekao je Majstorović na marginama konferencije "Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini".

Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih i najskupljih, osim poljoprivrede, ističe Majstorović, na kojima će Srbija pregovarati u procesu evrointegracija, i u njemu se zahtevaju najviši standardi stručnosti i kapaciteti za sprovođenje prava i standarda EU.

"To poglavlje je izuzetno skupo ali ulaganja u zaštitu životne sredine ne treba posmatrati kao trošak, to su investicije u zdravlje i očuvanje životne sredine", rekao je on i ocenio da je usaglašavanje sa pravima EU najbolji način da se to ostvari.

On je predstavio rezultate istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike zajedno sa njihovim partnerima iz lokalnih samouprava rekavši da je ono pokazalo da postoji veliki prostor za unapređenje pravila, regulisanja i trošenja sredstava namenjenih zaštiti životne sredine u organima lokalne zajednice.

Još jedan zaključak do kojeg su došli i jeste da je potrebno u kontinuitetu raditi na podizanju stručnosti onih koji u organima lokalne zajednice rade na sprovođenu projekata o zaštiti životne sredine.

Treći zaključak tiče se javnog dijaloga u oblasti evrointegracija i zaštite životne sredine.

Naime, u dijalog sa organizacijama civilnog društva kao predstavnicima građana na lokalu, neophodno je mnogo više uložiti, smatra Majstorović.

Te organizacije bi trebalo, navodi on, više da se uključe u planiranje razvojnih projekata koji se tiču zaštite životne.

On je takođe istakao da građani u manjim lokalnim sredinama ne smatraju, kako je to, prema njegovim rečima, uobičajeno mišljenje, da je zaštita životne sredine marginalno pitanje, već misle da gradske vlasti treba više da se pozabave time.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Trivan: U ekologiju treba da uložimo 15 milijardi evra