Izvor: Southeast European Times, 15.Jan.2013, 18:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tribunal podriva tradiciju nekažnjivosti na Balkanu

Tribunal za ratne zločine pomaže zajednicama da počnu težak proces izlaženja na kraj sa prošlošću.

15/01/2013

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine – 15.1.2013.

Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji doneo je odluku krajem decembra da zatvori svoje kancelarije na Kosovu i u Hrvatskoj i njihov posao prepustio lokalnim sudovima, ali je ostavio kancelarije u Srbiji i Bosni i Hercegovini (BiH).

>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />Tribunal je osnovan devedesetih godina, tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji -- u vreme kada nijedan lokalni sud nije imao ni mogućnost ni volju da vodi efektivne postupke za počinjene zločine, rekla je glavna portparolka tribunala Magdalena Spalinska za SETimes.

„Strategija za okončanje rada tribunala je važan katalizator za jačanje kompetentnih nacionalnih pravosudnih sistema u bivšoj Jugoslaviji i ta oblast rada tribunala i dalje je prioritet“, rekla je Spalinska.

Tribunal je obavljao mnoge aktivnosti kako bi pomogao lokalnim sudovima da ojačaju svoju sposobnost rada na slučajevima ratnih zločina, uključujući prenošenje znanja i materijala pravnim profesionalcima u regionu.

„Do kraja svog mandata tribunal će nastaviti da podržava lokalne sudove kako bi se osiguralo procesuiranje ratnih zločina na najvišem nivou, koje će se nastaviti i nakon isteka mandata tribunala. Tribunal vidi nacionalne sudove kao svoje partnere u ostvarenju zajedničkog cilja -- borbe protiv nekažnjivosti“, dodala je Spalinska.

Izvršni direktor Kosovskog pravnog instituta Betim Musliju rekao je da zatvaranje kancelarija na Kosovu i u Hrvatskoj ne znači da će borba protiv ratnih zločina prestati.

„Najbolja stvar u krivičnom pravu jeste da ratni zločini ne zastarevaju. Oni se obrađuju dok se konačno i definitivno ne reše“, rekao je Musliju za SETimes. Tribunal će nastaviti da pruža lokalnim sudovima dokaze koji će im pomoći u domaćim krivičnim postupcima.

„Zatvaranje kancelarije znači da će lokalna pravosuđa morati da podnose zahteve za pomoć predstavnicima u Hagu, umesto kancelarijama za vezu“, rekla je Spalinska.

Na Kosovu je EULEKS i dalje važan za istrage, krivično gonjenje i izricanje presuda u slučajevima ratnih zločina. Njegove sudije dele posao sa lokalnim sudijama, a međunarodni tužioci rade sa lokalnim tužiocima na istraživanju krivičnih dela i iznošenju dokaza na suđenjima.

EULEKS je saopštio zaSETimes da su istraga, krivično gonjenje i izricanje presuda za slučajeve ratnih zločina prioritet za EULEKS na Kosovu i da je to važan deo njegovog mandata.

„Rezultati za sada ne potvrđuju ovaj prioritet, ali ratni zločini spadaju među najsloženije slučajeve i imaju niz izazova“, rekao je zaSETimesportparol EULEKS-a Bljerim Krasnići.

„Oni uključuju, ali nisu ograničeni na ratne zločine koji su istraživani na Kosovu pre više od jedne decenije“, dodaje Krasnići. „Svi slučajevi zahtevaju široku forenzičku ekspertizu, a broj svedoka i dokaza obično je veći nego u drugim slučajevima.“

Tužioci EULEKS-a trenutno istražuju 74 ratna zločina. Sudije EULEKS-a, u mešovitim većima, do sada su donele 23 presude u predmetima ratnih zločina, kojima su 29 osobe proglašene krivima, a 15 ih je oslobođeno optužbi.

Musliju kaže da bi pravosudni zvaničnici na Kosovu trebalo tesno da sarađuju sa EULEKS-om i da jačaju svoje kapacitete za rad na predmetima ratnih zločina.

Prema rečima Spalinske, rad tribunala za ratne zločine takođe je doprineo promeni razmišljanja u pogledu odgovornosti u bivšoj Jugoslaviji i podrio tradiciju nekažnjivosti koja je dugo pogađala Balkan.

„Sve zajednice se slažu da je činjenje zločina nad civilima ili ratnim zarobljenicima neoprostivo i da bi trebalo da bude kažnjeno, bez obzira iz koje etničke grupe ili koliko visoko u rukovodstvu se nalazili počinioci. To uverenje jednostavno nije postojalo pre nego što je [tribunal] počeo sa radom“, rekla je ona.

Spalinska je dodala da će u Hrvatskoj nacionalni sudovi koji se bave ratnim zločinima nastaviti taj rad.

„Sada mnogi prihvataju to da su i Hrvati počinili zločine tokom oružanog sukoba i da ti pojedinci moraju da snose odgovornost“, a na Kosovu su „Albanci saznali za mnoge zločine koje nisu činile samo srpske snage, nego i Oslobodilačka vojska Kosova“.

Uloga kancelarija u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, koje će nastaviti sa radom, slična je ulozi kancelarija na Kosovu i u Hrvatskoj. Njihov mandat je dvostruk; da budu veza između tribunala i nacionalnih vlasti u radu na određenim  slučajevima i drugim pitanjima i da nastave da odgovaraju na zahteve za pomoć od strane lokalnih sudova.

Nastavak na Southeast European Times...