Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Maj.2020, 12:51

Tri decenije od prvog višestranačkog parlamenta u Mađarskoj

Prošlo je tačno 30 godina od osnivačke sednice prvog mađarskog parlamenta formiranog nakon pada komunizma i prvih slobodnih, višestranačkih izbora.

Tim povodom danas je u Budimpešti održana svečana sednica najvišeg predstavničkog i zakonodavnog tela zemlje, na kojoj su evocirane uspomene na taj istorijski trenutak i usvojena, bez prisustva opozicije, politička deklaracija.

Sednicu je otvorio predsednik parlamenta Laslo Kever, koji je podsetio na događaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od pre tri decenije, pozvao da se minutom ćutanja oda počast preminulim tadašnjim poslanicima i predao reč predsedniku Janošu Aderu.

„Tog 2. maja 1990. smo okončali jednu epohu, stavljena je tačka da politički sistem koji je zaista bio diktatorski. Ono što smo stvorili pre 30 godina je izdržalo probu vremena, Mađarska je postala nezavisna, demokratska i pravna država, a i u ovo vreme epidemije su potrebni sloga i nacionalno jedinstvo kako bismo se što pre vratili na normalni kolosek“, izjavio je Ader.

Nova era mađarskog parlamentarizma nastala je na ruševinama komunističkog režima, nastalog 1947. godine, kada je svu vlast u zemlji, uz insistiranje sovjetskog lidera Josifa Visarionoviča Staljina, preuzeo zloglasni Maćaš Rakoši. Kasnije, nakon neuspelog ustanka 1956, na čelo Mađarske postavljen je Janoš Kadar, koji je bio nešto umerenije, pa se u to vreme naš severni sused često nazivao „najveselijom barakom Istoka“.

Krajem 80-tih godina prošlog veka Mađarsku zahvata kriza u svim oblastima, ostareli Kadar više ne može da drži sve konce u rukama, pa ga na čelu Mađarske socijalističke radničke partije (MSRP) zamenjuje Karolj Gros, a pojavljuje se i plejada niza mladih komunista reformista: Imre Požgai, Mikloš Nemet, Maćaš Sireš, Đula Horn i nešto stariji Reže Njerš.

Na drugoj strani počele su da se rađaju nove političke organizacije željne korenitih promena. Najvećih osam je 22. marta 1989. formiralo tzv. Opozicioni okrugli sto, čiji je zadatak bio da se sa vladajućom strankom, koja je u međuvremenu promenila ime u Mađarsku socijalističku partiju (MSP), dogovori o mirnom preobražaju, koji je podrazumevao višestranačku demokratiju, širenje ljudskih sloboda i tržišnu ekonomiju.

Izbori su održani u dva kruga, 25. marta i 8. aprila 1989, a uz izlaznost od 65 odsto birača cenzus od četiri odsto su prešli: Mađarski demokratski forum (MDF), Savez slobodnih demokrata (SDS), Nezavisna stranka malih posednika (FKGP), Hrišćansko- demokratska narodna partija (KDNP) i Savez demokratske omladine (Fides).

Forum, demohrišćani i male gazde činili su nacionalno- konzervativno-hrišćanski blok, SDS i Fides su bili bliži liberalima, a MSP je zastupao socijaldemokratsku opciji. Vladu su formirale prve tri pomenute stranke sa ukupno 59,5 odsto mandata u parlamentu sa 386 sedišta, ali je to bilo nedovoljno za donošenje ključnih zakona za koje je neophodna dvotrećinska većina.

Izlaz je pronađen u posebnom paktu koji su sklopili MDF kao najveća i SDS kao dominantna opoziciona partija, koje su saradnju uslovile svojevrsnom podelom vlasti. Za premijera je izabran prvi čovek Foruma Jožef Antal, ali je šef države postao liberal Arpad Genc.

U protekle tri decenije nestali su MDF i SDS, Male gazde nekada uticajnog Jožefa Torđana pale su na marginu, a MSP je uspeo da se održi i u dva ciklusa formira vladu. U ovom veku, međutim, dominira u međuvremenu ka konzervativizmu preobraženi Fides Viktora Orbana, koji se – uz podršku satelitskih demohrišćana – nalazi na polovini četvrtog mandata.

Poslanici su, na kraju svečanog dela sednice, kojoj je prisustvovao i premijer Orban, zajednički otpevali mađarsku himnu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...