Izvor: Blic, 18.Nov.2009, 06:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci lepe lažne oznake zdrave hrane
Banjaluka - Mada se takozvana zdrava hrana kod nas uveliko prodaje, za ispravnost oznaka na njima poput eko, bio, organik, lajt i slično niko ne garantuje. Zbog nedostatka propisa potrošači u BiH kupujući takvu hranu, u stvari ne znaju šta kupuju. Trend konzumiranja manje kalorične i zdrave hrane, koju smo poslednjih godina „uvezli", proizvođači i trgovci vešto koriste i ubiru enormne zarade. Udruženja potrošača u BiH upozoravaju da je država dozvolila prevaru kupaca i kršenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zakona o zaštiti prava potrošača BiH. Doneti su uopšteni zakoni bez jasnih propisa označavanja takvih proizvoda i njihove kontrole. Zbog toga ni inspekcija ne može da utvrdi da li je zaista reč o zdravoj hrani.
Mesud Lakota, predsednik Udruženja potrošača BiH kaže da BiH nema pravilnike o označavanju hrane, jer Zakon o hrani sam po sebi ne reguliše tu oblast.
- Agencija za sigurnost hrane BiH bila je dužna da izradi pravilnike kako bi zakon funkcionisao, ali oni to još nisu uradili - upozorava on. Zamke za potrošače su šarolike, pa kupci ne mogu da se snađu niti da veruju nalepnicama. Po njegovim rečima trebalo bi doneti regulativu poput one u Hrvatskoj, gde imaju propise od čitiljivosti deklaracija do izgleda oznake za eko, organske, lajt ili vegetarijanske proizvode.
Dragutin Bošković, predsednik Pokreta potrošača RS, kaže da su kupci često u zabludi, jer oznake za zdravu hranu na proizvode često lepe proizvođači, a ne ovlašćena sertifikaciona tela.
- Tako imamo situaciju da na policama supermarketa stoje proizvodi svi sa različitim zelenim oznakama. Čak ni na različitim vrstama hleba često nema deklaracije, a ukoliko je i ima ne može joj se verovati. To je prevara potrošača, a kako je takva hrana mnogo skuplja od konvencionalne uzimaju se enormne zarade - kaže Bošković.
Mladen Mirosavljević, marketing stručnjak kaže da eko nalepnicu kod nas može da stavi svako ko to prepozna kao dobar reklamni trik. Oznake su vrlo često i na engleskom jeziku kako bi delovale uverljivije poput one „hom mejd".
- Tu se uzimaju velike pare, jer je takva hrana sada „in", asocira na zdravlje, pa se potrošači lako namame. Posebna ciljna grupa su roditelji, koji tu hranu kupuju za decu - ocenjuje Milosavljević. On kaže kako je to paradoks, jer imamo ne zagađeno zemljište, prirodan uzgoj, a trčimo za upakovanom hranom sa etiketama. Marketing zdravog života došao je i do pijaca.
- Nakupci su se jako dobro usavršili u marketingu. Ne peru mrkvu, nego žele da uvere kupca da je ona na štand došla direktno iz zemlje, što asocira na domaći proizvod - tvrdi on. Tako ni smeđi šećer nije ništa zdraviji od običnog - belog.
Danijel Malić, izvršni direktor udruženja za zaštitu potrošača „Plava sfera", upozorava kako lažne nalepnice na hrani za neke ljude mogu da budu kobne, na primer za dijabetičare. Malić smatra da ćemo na uvođenje standarda čekati do naređenja iz EU, a u međuvremenu smo poligon za testiranje proizvoda, pa se hranimo na rizik.
Propisima urediti kvalitet
Republika Srpska ima zakon o organskoj hrani, ali je tek nekoliko registrovanih proizvođača. Oni su sertifikate obezbedili od inostranih kuća za licenciranje takvih proizvoda, a u BiH postoji samo jedna takva sertifikaciona kuća. Iz Agencije za sigurnost hrane BiH poručuju kako je Zakon o hranu usklađen sa propisima EU, a da ulažu napore da donesu propise.
- To je mukotrpan posao i treba mnogo vremena, ali smo uvereni da će BiH u naskorije vreme imati te propise, koji će garantovati sigurnost hrane kao u EU. Pristup „od njive do trpeze", koji je uvela EU, svu odgovornost stavlja na subjekta u poslovanju s hranom - kaže Sejad Mačkić.
