Izvor: Blic, 05.Jul.2010, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Treba prepoznati znakove pored puta

Film "Žena sa slomljenim nosem" se na pozitivan i vedar način bavi u suštini dramatičnim stvarima - rekla je Anica Dobra u petak uveče prilikom otvaranja 39. filmskog festivala u Sopotu. U razgovoru za "Blic" proslavljena glumica govori o pomenutom filmu Srđana Koljevića (prikazan na otvaranju festivala), o toj filmskoj manifestaciji, vremenu u kome živimo, emocijama…

Nakon što su u petak uveče na vespama i u dabldekerima naše filmske zvezde u svečanom maniru stigle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pred Centar za kulturu Sopot, gde se održava 39. Sofest, a potom Beba Lončar otvorila festival, između ostalog, moglo se videti kako mala (i malo veća) dečica optrčavaju oko Anice Dobre. Lepa (kao i uvek), obučena u maniru šezdesetih, stajala je datog trenutka u uglu platoa ispred zgrade Centra. Svoju karakterističnu plavu kosu vezala je u konjski rep koji joj je povremeno padao na ramena, a povremeno s njih bežao dok je, držeći u ruci korpu s voćem, delila poneku jabuku dečici i izlazila u susret njihovim željama da naprave zajedničku fotografiju. Sevali su blicevi privatnih fotoaparata. Dečica su se razdragano skupljaju, ali i ustezala da joj previše blizu priđu. I poneka mama je htela da se slika s Anicom. Verovatno pritisnut osećanjem da je već svega toga dosta, jedan mališan netremice gledajući u nju zaustavi dah i upita može li i on da se slika sa njom. "Možeš, slatkišu, dođi", odgovori mu Anica kroz osmeh"

Šta vam, imajući u vidu vaš bogat opus i raskošnu karijeru, znači festival u Sopotu?

- Lako je meni postaviti to pitanje kao laureatu ovog festivala. (A. Dobra je 2008. za ulogu u filmu "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića dobila nagradu za najbolju glumicu, prim.n.) To je zapravo bio moj prvi susret sa ovim festivalom. Bila sam doputovala iz Berlina u 5 po podne, a u 8 uveče bila u Sopotu da primim nagradu za ulogu u filmu koji je meni bio veoma važan. Iako "Ljubav i drugi zločini" slovi za ostvarenje koje nije sasvim komuniciralo sa najširom publikom meni, privatno je bio jako važan. A ja sam subjektivna. Zapravo, samo takva i mogu da budem. Odlučila sam se da ne idem na festival u Karlove Vari gde se "Žena sa slomljenim nosem" takođe prikazuje u takmičarskoj konkurenciji. Za mene ovo ovde i ono tamo ima potpuno isto značenje. Što bi se reklo, sveta sam se nagledala, a nikad dosta dobrih povratnih emocija za koje sam sigurna da ću doživeti u Sopotu. Tako da nisam pogrešila. Naravno da želim, i verujem, da će i tamo film biti primljen onako kako zaslužuje. A zavređuje. Večeras mi se ovde zbilja dopala ceremonija otvaranja.

Konkretno?

- Podsećanje na film "Ljubav i moda". Impresionirana sam Bebom Lončar. Malo smo porazgovarale. Harizmatična, prelepa žena. Njoj u čast sam se večeras ovako obukla. Ovih dana, sa ovim festivalom takođe, počinje život filma "Žena sa slomljenim nosem" i to je veoma bitno. Pa, filmove valjda i radimo zato da bi ih ljudi gledali. Jedina moja ambicija, i angažman ako mogu da doprinesem, vezani su za to da film dopre do što više ljudi. A mislim da ima šansu, jer je jako pozitivan i na vedar način se bavi vrlo ozbiljnim stvarima. Lepa je priča o tim tzv. običnim ljudima, njihovim životima obeleženim našom svakodnevicom za koju znamo kakva je...

U tom filmu igrate i sa Brankom Katić...

- Ali nije prvi put. Nas dve smo bile zajedno u "Crnom bombarderu". Ovo je odlična prilika da kažem da je "Žena sa slomljenim nosem" naša ponovna saradnja. Doduše, prošlo je dosta vremena od "Crnog bombardera", promenile su se okolnosti, država se promenila, mi smo se, po prirodi stvari, promenili... Možda se u neku ruku i može reći da smo ponovo krenuli iz početka. U svakom slučaju obe se, uz sve druge ljude koji su sa nama radili, radujemo tom filmu.

Film "Žena sa slomljenim nosem" se na duhovit i topao način bavi u osnovi ozbiljnim, dramatičnim situacijama. Emotivan je, a živimo u vremenu u kome osećanja nisu, kako se to kaže, in?

- A ja mislim da je emocija nešto što jeste pravi pokretač i prava motivacija bez obzira na vreme, kontekst, trendove... Vidim u tom filmu još nešto za šta mislim da je vrlo bitno.

To je?

- Shvatanje da ništa nije slučajno. Sve što se desi ima neki svoj razlog, da ne upotrebim vrlo ozbiljnu reč - smisao. Nije slučajno zašto smo baš mi ti koji smo u tom i tom trenutku tuda prošli, ili nam se desilo to i to, nije slučajno zašto srećemo određene ljude... No, ipak jeste na čoveku da odredi kojim putem će krenuti, hoće li shvatiti i prepoznati šta je pored njega prošlo. U ovom filmu se prepliću sudbine ljudi, pretapaju im se emocije, vidi se da smo svi u istom loncu, a da je, opet, svako (svet) za sebe. Vrlo zanimljivo. Bilo mi je sve skupa vrlo interesantno još dok sam čitala scenario prepoznajući kako se kockice slažu... To i jeste naš život. Samo treba umeti prepoznati stvari, videti i poštovati znakove pored, a ne biti obnevideo od koje čega.

Ako je rialiti šou svojevrstan etalon vremena u kome živimo, kako govoriti o prepoznavanju i poštovanju znakova pored puta?

- Onaj ko misli da rialiti šou ima veze sa realnošću, taj je već gotov.

Srđan Koljević iz Karlovih Vari za „Blic"

Nakon prikazivanja filma „Žena sa slomljenim nosem" na prestižnom festivalu u Karlovim Varima u subotu uveče, a potom i u nedelju, Srđan Koljević je u kratkoj telefonskoj izjavi za „Blic" rekao:

„Premijera u subotu je bila u jednom divnom, starom baroknom pozorištu, što je na mene ostavilo poseban utisak a sve zajedno je, moram priznati, prevazišlo moja očekivanja. Publika je zbilja zdušno reagovala; na isti način kao i kod nas prepoznavala i gorku i duhovitu strane. Mnogo je ljudi ostalo izvan sala, nisu uspeli da uđu na projekciju. Nisam očekivao toliko interesovanje. Iznenadilo me i koliko su ljudi iz sveta filma pokazali interesovanje. Film je (preliminarno) pozvan na čitav niz filmskih festivala i manifestacija".

Nastavak na Blic...

Svet: Glumici u Sopotu uz pečenje uživali do zore