Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2012, 22:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tradicija: Bez supice nema prave porodice!

PILEĆA supa, rinflajš, pa sarme, ili butkica u podvarku, a na kraju štrudla da se ukućani zaslade. Sve po redu. Ovako se, uglavnom, nekad jelo. Sada se, kažu kuvari, sprema na brzinu, jede s nogu, a najmanji je problem u kvalitetu današnjeg zalogaja, već je patnja što se sa ručkom izgubilo i porodično okupljanje. Otuđila se porodica, što se nekad za astalom dogovarala, planirala, družila.Stara srpska domaćica bila je stub porodice, kažu sociolozi, a današnja neka vrsta „spoljnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << momka“. Od nje se očekuje sve, da bude dobra majka, kuvarica, supruga, koleginica, da je pedagaog, dečji psiholog... A, sve se urotilo protiv nje i kratko vreme i nedostatak novca i nervi koje izgubi na putu od posla, preko supermarketa i pijace do kuće.Današnja domaćica radi čitav dan - ili juri karijeru, ili samo parče hleba, pa sve češće pečene šnicle i pilići s ražnja stižu iz hipermarketa, koje uz put ponese za porodični sto. Na svakom ćošku niču kiosk- -restorani kuvanih jela, ne bi li sajber deca saznala šta je kuvani kupus, grašak, boranija.ZAŠTO TRPI KUHINjA Sociolog Branka Mladenović kaže: - Uz svu tu rastrzanost današnje domaćice i nagomilanim obavezama, normalno je da će i kuhinja da trpi. Problem, međutim, nije u hrani koju će da zgotovi, već i što je ta stara domaćica bila stub kuće, sve se događalo oko nje, držala je koheziju porodice. Bila duhovni stub. Današnja se ne vrednuje na taj način. Sve se urotilo protiv nje.I internet-stranice i časopisi prepuni su recepata koji pozivaju domaćice, pa i domaćine da na brzinu nahrane svoje najmilije. Slatke pavlake, kečapi i sosovi koji se kupuju u kesicama zamenili su svu onu paletu začina i teglica kojih su nekada bili puni špajzevi.- Mnogo se toga promenilo u ishrani, navikama u samom maniru ručka kao centralnog porodičnog okupljanja - kaže Dalibor Mandić, profesor kuvarstva. - Mladi pribegavaju brzoj hrani, receptima sa interneta. Zaboravljeni su stari recepti. Ne kažem da se nekada jelo zdravije, bilo je masnije, ali se i fizički mnogo više radilo, nego danas. Ti novi instant recepti u 90 odsto slučajeva imaju slatku pavlaku. Sada se kuhinja svela na piletinu, a propaganda je proterala mnogo toga, recimo svinjetinu. Taj ritual ishrane nekadašnje bio je veoma važan za okupljanje čitave porodice.Da je sa „bakinom kuhinjom“ nestala i porodica slaže se i profesor poslastičarstva Dara Stevanović.- Ponegde je još nedeljni ručak preživeo razne tranzicije, radno vreme koje zauzima čitav dan i domaćice koje imaju premalo vremena za kuhinju i dom - kaže profesor Dara Stevanović. - Svaki postavljen sto je gozba. Nije toliko bitno šta je na njemu, već da je to mesto gde se porodica druži i dogovara. A današnja se rasula. Svako sebi postavlja tanjir, nailazi kako ko stigne, pa se međusobno i ne sreću.Da se ruča na brzinu, a da članovi porodice uglavnom jedu svaki za sebe, pokazali su i podaci Republičkog zavoda za statitiku.Svaka druga žena, kao i svaki drugi muškarac, jede sam preko nedelje, dok se vikendom taj broj blago smanjuje i iznosi oko 40 odsto - pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. Takođe, i da muškarci i žene vikendom provedu u proseku više od jednog sata jedući sa članovima domaćinstva, dok je to radnim danima nešto manje - oko sat. Tokom vikenda, kada su članovi porodice na okupu, posveti se više vremena i zajedničkim obrocima. POPARA I PRASE SA RAŽNjAKAKO kuvari kažu, Srbi gotovo da i nemaju nacionalnu kuhinju. Na spisku jela koja smo otkrili su popara i prase sa ražnja. Sve ostalo smo prisvojili od naroda čiji su se uticaji najduže širili našim podnebljem.- Dok se na našim dvorovima jelo raskošno i tražio lek za stomačne tegobe, običan narod jeo je vrlo skromno, najčešće hleb, luk i vodu, ponekad jogurt - podaci su iz knjige „Dijalozi za trpezom“ dr Dragane Radonjić, direktora Etnografskog instituta. - Tipična srpska trpeza, pre nego što su krompir i paprika dospeli u nju u 17. veku, bila je veoma oskudna. Obedovalo se dva puta dnevno u 10 ujutri i uveče. Današnja naša kuhinja preuzela je veliki broj turskih i arapskih, pa čak i kineskih jela.

Nastavak na Večernje novosti...