Izvor: Politika, 28.Avg.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titova udovica, ako želi, može da se leči na VMA
Ona na to ima pravo kao nosilac Partizanske spomenice 1941. godine, ali je zadovoljna lečenjem u Urgentnom centru. – U slučaju tromba Hilari Klinton, nije bilo polemika o izveštavanju medija
Zašto je Jovanka Broz, kao nosilac Partizanske spomenice 1941. godine i kao rezervni oficir JNA, izabrala da se leči u Urgentnom centru (UC) u Beogradu, civilnoj ustanovi, umesto na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), gde po svojim ratnim i vojnim zaslugama ima pravo na kompletno zdravstveno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbrinjavanje? Da li je udovica doživotnog predsednika SFRJ bila pacijent VMA i da li se ranije lečila ovde, nadležni sa VMA su u dostavljenom pismenom odgovoru za „Politiku” objasnili da informacije o dosadašnjem lečenju Jovanke Broz spadaju u zakon koji štiti prava pacijenta na privatnost. Ipak, potvrdili su da nosioci spomenice 1941. godine imaju pravo na lečenje na VMA. Dr Dušan Jovanović, pomoćnik direktora UC-a, kaže da niko nije postavio pitanje zašto je udovica predsednika Tita izabrala baš UC, ali dodaje kako svako ko dođe u ovu ustanovu bude i zbrinut – bilo da je to osoba bez knjižice i zdravstvenog osiguranja ili su to najviši državni funkcioneri i veledostojnici.
– Nije važno kako se bolnica zove, sve je u poverenju koje pacijenti imaju u nas. Da dođe u Urgentni centar bila je volja gospođe Jovanke ili njene najbliže familije. Koliko znam ona nema ni vojnu zdravstvenu knjižicu. Gospođa Jovanka je veoma zadovoljna lečenjem u Urgentnom centru i pažnjom koju dobija – kaže dr Jovanović za „Politiku”.
U međuvremenu, ona je za još jedan korak bliža oporavku. U jučerašnjem zvaničnom saopštenju konzilijuma lekara Kliničkog centra Srbije (KCS), kaže se da je njeno stanje nepromenjeno u odnosu na prethodni dan. Podsećamo, dan ranije je saopšteno da je stanje zdravlja Jovanke Broz u blagom poboljšanju, ali da se i dalje preduzimaju sve mere da bi se stanje stabilizovalo.
Lečenje poznatih ličnosti uvek privuče pažnju javnosti. U konkretnom slučaju obavezu da se angažuje osetio je i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, koji je upozorio da nadležni u KCS-u, izveštavajući o prijemu Jovanke Broz i informacijama i lečenju nisu poštovali odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o pravima pacijenata. Posle odgovora nadležnih iz KCS-a da su dobili saglasnost za svaku informaciju koju su pustili o Jovankinom lečenju, Šabić je poslao svoje saradnike da obave nadzor. Utvrđeno je da ne postoji zakonom predviđena pismena saglasnost.
Predstavnici KCS-a tvrde da su dobili usmenu saglasnost, mada su kao lekari procenili da ne treba time da opterećuju Jovanku Broz, da ona razmišlja šta je potpisala, jer nije u dobrom zdravstvenom stanju. Odobrenje, tvrde, da su dobili pre početka konferencije za štampu održane nekoliko sati posle njenog prijema u UC.
Nesporno je da su lično zdravstveni podaci posebno osetljivi, međutim, kada je reč o veoma važnim ličnostima, svetska iskustva govore da mediji detaljno analiziraju njihovo zdravlje. O tome svedoči i najsvežiji primer zdravstvenih nevolja koje su snašle bivšu prvu damu SAD i državnu sekretarku u Obaminom kabinetu Hilari Klinton. O njenom trombu, koji se nalazio u lobanji između desnog uva i mozga – znalo se sve. Kada je posle pada primljena u bolnicu zbog lakšeg potresa mozga, priča se iz dana u dan dopunjavala, da bi na primer najpoznatiji nedeljnik „Tajm” objavio i grafički prikaz kako i gde je sve mogao da „odluta” tromb i kakve posledice da izazove. Mediji su objavili i da je probleme sa trombom Klintonova imala i 1998. godine, ali tada je krvni ugrušak bio u nozi.
Dugogodišnji predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva (SLD), profesor dr Marko Kontić kaže da u kodeksu SLD nije precizirano kako treba izveštavati o lečenju poznatih ličnosti, kao što je to slučaj u američkom lekarskom društvu.
– Kada je bio operisan predsednik Ronald Regan izdavan je bilten sa mnogo detalja, od toga ko ga je operisao do razloga za reoperaciju. To je dokaz da javne ličnosti onog momenta kada su se opredelile za neku funkciju, imaju obaveze da sa javnošću dele i neke podatke iz intimnog života. Oni koji objave takve informacije ne podležu sankcijama. Kod nas je bolest političara godinama bila tabu. Kada smo o bolesti nekog političara i dobijali neku vest, ona je stizala sa zakašnjenjem. To se najstrože krilo, što je bilo potpuno iracionalno – smatra dr Kontić.
Po mišljenju ovog stručnjaka, u slučaju gospođe Broz nije prekoračena dopuštena mera izveštavanja o nečijem zdravlju.
– Naprotiv, mislim da se Urgentni centar čak dosta „zatvorio”, a javnost želi i treba da čuje kako je i da li će se oporaviti jedna tako važna istorijska ličnost kao što je Jovanka Broz. Odlukom da izdaju saopštenja, kao i da zdravstveno stanje u medijima objašnjava samo jedan lekar, direktor UC-a, oni su potpuno pravilno postupili – kaže dr Kontić, inače dugogodišnji hirurg Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”.
-------------------------------------------------------
Građani privatno zovu i raspituju se
Dr Milena Jauković, nekadašnji sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, koja i sama radi u Urgentnom centru, kaže da je interesovanje za zdravstveno stanje bivše prve dame Jugoslavije bilo zapanjujuće veliko:
– Mi nemamo predstavu koliko je ljudima još stalo do Jovanke. Zvali su me i ljudi koji nemaju veze sa medicinom i sa kojima se i ne čujem često, samo da čuju kako je. Jedna moja poznanica, koja je ceo život bila protiv komunista se i rasplakala – priča doktorka Jauković.
Ona kaže da, ipak, lekar mora da sačuva dostojanstvo pacijenta i kada daje informacije.
Olivera Popović
objavljeno: 28.08.2013.
