Izvor: B92, 03.Apr.2014, 22:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Tatarima samo kulturna autonomija"

Simferopolj -- Vlasti na Krimu usprotivile su se danas nacionalno-teritorijalnoj autonomiji krimskih Tatara, etničke manjine koja je bila protiv pripajanja poluostrva Rusiji.

"Ne, to je nemoguće, moguća je samo kulturna autonomija", rekao je za rusku agenciju "Ria Novosti", zamenik premijera Krima Rustam Temirgaliev.

Krimski Tatari odlučili su krajem marta, na vanrednom nacionalnom kongresu (kurultaju) u Bahčisaraju da se obrate međunarodnim organizacijama sa molbom da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podrže pravo tog naroda na nacionalno-teritorijalnu autonomiju.

Tatari su većinom bojkotovali referendum na Krimu 16. marta na kojem su građani izglasali odvajanje od Ukrajine i pripajanje Rusiji, podsetio je Rojters.

Lokalni lideri muslimanske zajednice koja govori jezik blizak turskom, poručili su da žele da održe sopstveni referendum o široj autonomiji.

Tatarski duhovni vođa Mustafa Džemilev je ukrajinski poslanik, a mnogi Tatari žele da ostanu u sastavu Ukrajine.

Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

Približno 200.000 krimskih Tatara je, na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu SSSR-a iz 1944. godine, po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina, bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije - Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.

Istim ukazom, sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci. Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. godine.

Krim je primljen u sastav Rusije na osnovu rezultata referenduma od 16. marta i Deklaracije o nezavisnosti Autonomne Republike Krim i grada sa posebnim statusom Sevastopolja.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. marta potpisao zakon o stupanju Krima i Sevastopolja u Rusku Federaciju.

Nastavak na B92...

Radio 021: Vlasti na Krimu: Tatarima samo kulturna autonomija