Izvor: RTS, 28.Sep.2013, 14:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tasovac položio venac na Zejtinliku

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac položio je venac na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, povodom godišnjice proboja Solunskog fronta. Ako naši potencijali pobede naše probleme - vratićemo samopoštovanje i poštovanje drugih, poručio je Tasovac.

Ako uspemo da se kao društvo integrišemo, ako dozvolimo sebi da naši potencijali ponovo pobede naše probleme, siguran sam da ćemo povratiti najpre svoje samopoštovanje, a potom i poštovanje svih drugih, za koje, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne bez razloga, verujemo da nam pripada, izjavio je u Solunu ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac.

On je, prilikom polaganja venaca na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, povodom godišnjice proboja Solunskog fronta, naglasio da na tom mestu, uz dostojan pijetet i zahvalnost, "imamo obavezu da se zapitamo kakve poruke i putokaze možemo da izvučemo iz ovog podviga najslavnijeg naraštaja u našoj istoriji".

Predvodeći delegaciju Srbije na toj ceremoniji, Tasovac je podsetio da je proboj Solunskog fronta jedan francuski oficir opisao kao "neviđen maraton francuske konjice i srpskog pešaka, u kome je pobedio srpski pešak".

Prema njegovim rečima, ta usmerenost ka cilju, taj trijumf potencijala nad problemom, bili su dovoljni da srpski vojnik, vraćajući se u otadžbinu, bude brži od francuskog konjanika.

Od nas se danas takav podvig ne traži, napomenuo je Tasovac, ali se traži naša usmerenost ka cilju, koja će nam omogućiti da više ne bude gužva na izlazu iz Srbije, već, kao tada, na ulazu u nju, a brzinom koju tada možemo da postignemo siguran sam da ćemo i sami biti zadivljeni.

On je podsetio i poštovanje koje je tada Srbiji odavao svet i istakao da je predsednik SAD Vudro Vilson naložio da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući i svim državnim zgradama, pored američke, istakne i srpska zastava.

"Srbija se viteški borila i propatila za ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države", citirao je Tasovac reči Vilsona, u kojem je Srbija stekla svog moćnog zaštitinika.

Ne zaboravljamo ni žrtvu ruskog cara Nikolaja Drugog, koji je, prema rečima Tasovca, ušavši u rat da bi zaštitio Srbiju, na kraju izgubio i život i imperiju.

"Nemamo reči da izrazimo zahvalnost Grčkoj, koja je tih godina Srbima zamenila otadžbinu i koja je, na ponudu centralnih sila da s juga napadne Srbiju i stekne teritorijalnu korist za sebe, odgovorila kako je ona suviše mala zemlja za tako veliko nepočinstvo", rekao je Tasovac.

Danas se pitamo šta je bilo to čime je Srbija izazvala toliko poštovanje, ne samo svojih saveznika, već i svojih ratnih protivnika, čiji je car Vilhelm Drugi govorio o "jednom malom narodu", koji je za četiri godine rata ispisao "samo najveće i najslavnije pobede"?

Tajna je u tome, ocenio Tasovac, da vas drugi, šta god o njima mislili, najčešće ne vide gorim nego što vidite sami sebe.

Nastavak na RTS...