Izvor: Vesti-online.com, 01.Okt.2010, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić proslavio 50 godina nezavisnosti Kipra
Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvuje svečanostima u Nikoziji u čast pet decenija nezavisnosti Kipra od britanske kolonijalne vlasti.
Na poziv predsednika Kipra, Dimitrisa Hristofijasa, svečanosti prisustvuju i predsednik Grčke Karolos Papuljas i ministar odbrane Evangelos Venizelos.
Povodom ovog jubileja, u prestonici Kipra održana je vojna parada, u kojoj su učestvovali pripadnici pešadije, artiljerije, pomorskih snaga, grčkog vojnog kontigenta stacioniranog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na Kipru, policije, vatrogasne brigade i službi civilne odbrane, prenela je kiparska agencija.
Počasna paljba bila je organizovana u zoru, a biće ponovljena i po zalasku sunca.
Povodom 50. godišnjice nezavisnosti predsednik Hristofijas je ocenio da godišnjica obeležava nastojanje i moderan istorijski put zemlje i naroda.
"Ona obeležava naše uspehe i dostignuća, ali i tragedije koje je naša zemlja doživela u toku pedeset godina svog postojanja. Republika Kipar obeležava pola veka svog postojanja, ali, nažalost njena teritorija i narodi ostaju podeljeni silom oružja", ukazao je Hristofijas uoči Dana nezavisnosti.
On je, takođe, naveo da Republika Kipar ostaje odlučna da istraje u borbi za ponovno ujedinjenje Kipra.
Ostrvo Kipar je od 1964. godine, kada su turske snage izvršile invaziju, podeljeno na severni turski i južni grčki deo. "Zelena linija", koja deli ostrvo i dalje je pod kontrolom snaga UN.
Poslednja u nizu rundi pregovora o ujedinjenju počela je 2008. godine i još uvek traje.
Republika Kipar je od 2004. godine članica EU, dok turski deo Kipra priznaje samo zvanična Ankara.
Presednik Kipra organizovaće prijem u predsedničkoj palati za predsednika Srbije, šefa grčke države i druge zvaničnike, a velika javna proslava biće večeras organizovana na stadionu Elefteria - Tasos Papadopulos u Nikoziji.
Kipar je jedna od pet država-članica EU koje nisu priznale jednostranu nezavisnost Kosova, a Beograd se, sledeći bivšu SFR Jugoslaviju koja je 1974. godine iskazala solidarnost sa Nikozijom tokom kiparske krize, zalaže za pronalažanje rešenja problema ove zemlje u okvirima međunarodnog prava.
Nastavak na Vesti-online.com...
