Izvor: Blic, 30.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TV i računar krivi za gojaznost dece
TV i računar krivi za gojaznost dece
PIROT - Najnoviji rezultati sistematskih pregleda pirotskih osnovaca u neparnim razredima osnovnih škola i isturenim seoskim odeljenjima pokazuju da loše telesno držanje ima više od 22 odsto učenika. Tačnije, skoro svaki četvrti đak ima loše držanje tela, a registrovan je i visok procenat loše uhranjene dece. U poređenju sa rezultatima iz prošle godine, dvostruko više dece ima smetnje sa vidom.
Prema istim podacima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lična higijena učenika, u odnosu na prošlu školsku godinu, na višem je nivou i u svim školama smanjen je broj vašljive dece. Izuzetak je Škola za decu ometenu u razvoju 'Mladost' u kojoj taj problem ima trećina učenika.
Vršilac dužnosti načelnika Školskog dispanzera dr Milena Dimitrijević kaže da je od ukupno 2.563 učenika neparnih razreda pregledano 2.556 njih, odnosno 99,76 odsto, što pokazuje da je to dobar uzorak pregledane dece.
Prema njenim rečima, zabrinjavajući je podatak je broj dece sa nepravilnim držanjem tela i deformitetima mišića i koštanog sistema. Osnovni uzrok za loše držanje tela je neaktivnost dece.
- Znatno manje deformiteta na kičmenom stubu imaju deca sa sela jer su ona fizički aktivnija i pomažu ukućanima. Gradska deca su se, nažalost, usedela. Malo se kreću, više su vezana za sobu, kompjutere i igrice, gledanje televizije, naročito u zimskom periodu. U školi provode dosta vremena sedeći, kod kuće takođe, što sve dovodi do lošeg držanja - kaže dr Dimitrijević.
Prekomeran boravak ispred televizora ili računara može dovesti i do oštećenja vida. Doktorka Dimitrijević napominje da je alrmantan podatak o broju dece sa smetnjama u vidu, koji je u odnosu na prošlu godinu dvostruko veći.
- Mnoga deca su već dobila naočare, ali ih ne nose. Roditeljima smo savetovali da ograniče vreme koje njihova deca provode ispred televizora i računara - kaže dr Dimitrijević.
Procenat loše uhranjene dece je na nivou prošlogodišnjeg. Prema rečima dr Milene Dimitrijević, on je i dalje je visok, a posledica je loših navika u ishrani, konzumiranja slatkiša i brze hrane koja je koncentrovana, bogata masnoćama i solima.
- Kod 17,5 odsto dece konstatovana je loša uhranjenost. Od tog broja 6,9 odsto je gojazno, a 10,64 odsto dece je neuhranjeno, što je zabrinjavajuće. Godinama se povećava broj gojazne dece, tako da imamo i ekstremno gojaznu decu, a da ni deca ni roditelji nisu svesni toga. A gojaznost nije samo estetski već i zdravstveni problem - kaže dr Dimitrijević Z. Panić
