Izvor: Blic, 08.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi odgovori na pitanja prolaznika na izlogu
„Ovo je druga zona za parkiranje“, „Parking servis je desno od semafora, pa levo“, „Menjačnica je levo 150 metara“, „Radnja za popravku telefona je 20 metara levo“, „Fotokopiranje i obrasci su levo iza ugla“, „Ne znamo gde prave ključeve“, „Brankov most nije blizu“ –su samo neki odgovora na pitanja koje prolaznici svakodnevno postavljaju radnicima štamparije „Simbol“ u Ulici 27. marta, zbog čega su oni došli na ideju da ih ispišu na izlogu lokala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Nema dana da nam neko od prolaznika ne uđe u radnju i pita gde se nalazi neko mesto. Ima ih barem pedesetak dnevno. To nije toliki problem kad nemamo posla, ali kad smo u gužvi to zaista zna da ometa. Zbog toga smo odgovore na najčešća pitanja ispisali na izlogu radnje. Ipak, i to nam nije toliko smanjilo „promet" – kažu Ivan i Gagi, radnici „centra za obaveštavanje", odnosno štamparije „Simbol", koji su i došli na ideju da odgovore stave na izlog. Najčešća pitanja se odnose na mesta koje se nalaze u neposrednoj blizini štamparije. Međutim, ima i nekih „posebnih" slučajeva. Tako je na izlogu ispisano i „Vesna nije tu i ne znamo kad se vraća", što se odnosi na jednu Ivanovu i Gagijevu „traženu" koleginicu.
- Često se dešava da kažemo ljudima da treba idu levo, a oni odu desno. Neki nam čak dođu i samo da telefoniraju, neki traže im ofarbamo poklopac od šporeta. Nekad i ne veruju kad im kažemo da smo štamparija – priča Ivan, i napominje
Zbog ovako velikog prometa radnici verovatno najobaveštenije štamparije u gradu su rešili i da se našale malo.
- Jednom prilikom smo stavili tablu sa natpisom da su obaveštenja 50 dinara, tako da smo samo prstom pokazivali na nju. Naravno da nam niko nije platio, ali je neko vreme bar bilo manje „gostiju". Sledeći korak nam je da postavimo ogledalo providno sa unutrašnje strane. Mislimo da bi to moglo da bude baš zabavno – kaže Ivan.
Preko puta
Jednom prilikom je ušla baka, prišla mom stolu i izvadila novac da plati neki račun. Rekao sam joj da ode preko puta, misleći na poštu, a ona je samo otišla za sto od kolege naspram mog i krenula njemu da daje novac – seća se jedne komične situacije Ivan.
