Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2012, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan borbe protiv siromaštva
BEOGRAD -
Procenjuje se da u ovom trenutku u Srbiji oko 100.000 ljudi živi ispod donje granice siromaštva, rekla je Tanjugu državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković.
Ona je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava danas, istakla da su među najugroženijima staračka, samačka, seoska domaćinstva i deca, posebno u južnoj i istočnoj Srbiji.
"U ovom trenutku novčanu socijalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pomoć prima oko 86.000 osoba, dok dečji dodatak mesečno prima oko 400.000 dece. Te dve mere su iz domena socijalne pomoći najugroženijem stanovništvu", navela je Jankovićeva.
Ona je objasnila da se novčana socijalna pomoć kreće od 6.774 dinara do 21.500 dinara, u zavisnosti od broja članova domaćinstva, i to 6.774 je novčana pomoć za jednočlano domaćinstvo, dok su šestočlane porodice primaju 21.500 dinara.
Prema njenim rečima, dečji dodaci se redovno isplaćuju i sada iznose 2.280 dinara, dok je uvećani dodatak 2.960 dinara.
Osim socijalne pomoći i dečjeg dodatka, Jankovićeva je navela da Ministarstvo rada obezbeđuje sredstva za 72 narodne kuhinje, koje u ovom trenutku imaju oko 32.000 korisnika.
"Osim narodnih kuhinja Ministarstvo na osnovu uredbe Vlade obezbeđuje i pakete za 105 opština koje su svrstane u drugu, treću i četvrtu kategoriju po ugroženosti i devastirnosti. Obezbeđeno je 41.540 porodičnih paketa koji se sastoje od 30 artikala hrane i higijenskih sredstava koje su pomoć za najugroženije", naglasila je Jankovićeva.
Prema njenima rečima, pojedini građani nemaju informaciju o tome šta sve mogu ostvariti od svojih prava i jedna od mera u narednoj godini biće izlazak u susret tim građanima.
Jankovićeva je istakla da je, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, Ministarstvo rada obezbedilo sredstva za funkcionisanje svih narodnih kuhinja, zadržan je isti nivo prava i za novčano socijalnu pomoć i za dečji dodatak, ali su obezbeđena i sredstava i za slučaj povećanja broja korisnika.
"Naravno, nadamo se da će kroz mere aktivnog zapošljavanja, koji Vlada sprovodi, biti smanjen broj korisnika u sistemu socijalne zaštite. Očekujemo da će nam i Zakona o socijalnom preduzetništvu pomoći u smanjenju broja korisnika i smanjenju stope siromaštva", zaključila je Jankovićeva.
Podaci Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike pokazuju da je glavni uzrok siromaštva nezaposlenost, i da je broj siromašnih veći u selima nego u gradovima, rečeno je Agenciji Beta.
Siromašno više od 140.000 dece
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) saopštila je da u Srbiji i dalje 140.000 dece živi ispod linije siromaštva.
Porodice sa decom su u većem riziku od siromaštva od ostalih, a finansijska podrška porodicama sa decom u Srbiji je daleko manja nego u ostalim zemljama u okruženju.
Jedina mera za smanjenje siromaštva dece u našoj zemlji je dečiji dodatak koji je izuzetno nizak, a i pored toga veliki broj domaćinstava, koja su siromašna ne prima dečije dodatke.
Troje od petoro dece koja imaju prava na dečije dodatke ne ostvaruje to pravo.
Siromaštvo u porodici direktno negativno utiče na razvoj dece, umanjujući im mogućnosti za razvijanje punih potencijala, negativno se odražava na zdravlje i brigu o zdravlju, obrazovanje, socijalnu uključenost pa i sisteme vrednosti.
Kod siromašne dece starosti do pet godina, gotovo svako deseto dete zaostaje u rastu zbog neadekvatne ishrane. Među najbogatijima je ovo tek jedno u tridesetoro dece.
Obuhvat dece vrtićima u uzrastu od tri do pet godina je preko tri puta manji kod najsiromašnijih u odnosu na najbogatije porodice.
Deca siromašnih na tom uzrastu najčešće odrastaju bez dečijih knjiga, kasnije ne završavaju na vreme osnovnu školu, u manjem procentu upisuju srednju školu (62 odsto prema 94 odsto iz grupe najbogatijih).
Deca koja rastu u siromaštvu mnogo češće stupaju u brak pre 18 godine (21 odsto prema jedan odsto iz najbogatijih porodica) i postaju roditelji nove siromašne dece (16 odsto adolescentkinja uzrasta 15-19 godina su već majke).
Mreža organizacija za decu Srbije podseća da je u junu ove godine predstavila kratku analizu finansijske podrške porodicama sa decom u Srbiji gde su izdvojene ključne poruke za Vladu Srbije i novi saziv Skupštine Srbije.
Oni u toj analizi ukazuju da sadašnja izdvajanja za decu nisu dovoljno efikasna niti prepoznata kao mere za povećanje kvaliteta života, kao i da za smanjenje siromaštva dece nije dovoljna samo finansijska podrška, već i uvezivanje sa uslugama kao dugoročna i sistemska rešenja.
U analizi je navedeno da se nikako ne smeju smanjivati stavke koje se odnose na izdvajanja za decu, sa rastom prihoda potrebno je povećavati finansijsku podršku namenjenu deci i porodicama sa decom
Podrška porodici mora biti sistemska i sveobuhvatna na svim nivoima. Same mere podrške pre svega treba da budu preventivne, pogađajući uzrok, a ne posledice koje saniraju probleme, što je daleko teže, a ponekad i neizvodljivo naročito kada se radi o ranom razvoju dece.
Zato je neophodno da briga o deci bude prioritetna tema Vlade Srbije, jer nedovoljna briga o deci i mladima ostavlja višestruke dugoročne posledice na opštu populaciju jedne države.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
