Izvor: Southeast European Times, 19.Dec.2011, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svet odaje poštu Vaclavu Havelu

Vaclav Havel, dramaturg i borac za slobodu i demokratiju, koji je bio poslednji predsednik Čehoslovačke i prvi predsednik Češke Republike, preminuo je u nedelju.

19/12/2011

(Rojters, BBC, Volstrit žurnal, Sofija eho - 19.12.2011; AP, Njujork tajms, Vašington post, Dojče vele, BBC, Sofijska novinska agencija, Dnevnik.bg, Devet sati, Sinhua -- 18.12.2011)

Svetski lideri i građani Evrope i mnogih drugih delova sveta izrazili su svoju tugu i žaljenje zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << smrti bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela, koji je preminuo u nedelju (18. decembra) ujutru u 75. godini.

Ovaj disident, dramaturg i borac za slobodu, koji je vodio antikomunističku Plišanu revoluciju u bivšoj Čehoslovačkoj pre 22 godine, preminuo je u snu u svojoj vikendici nakon duge bolesti, rekla je njegova sekretarica Sabina Tancevova.

„Danas nas je Vaclav Havel napustio“, rekla je ona u kraćem saopštenju.

Supruga bivšeg predsednika Dagmar bila je pored njega kada je preminuo.

Havel je rođen 5. oktobra 1936. u Pragu, gde je njegova dobrostojeća porodica imala veliku nepokretnu imovinu, uključujući filmski studio Barandov, koji je komunistički režim zaplenio nakon puča 1948. u Čehoslovačkoj. Vlasti su mu zabranile da studira jer je bio buržujskog porekla. Prevazilazeći tu prepreku, on je pohađao večernju nastavu i uspeo je da završi srednju školu 1954, radeći kao tehničar u hemijskoj laboratoriji.

Posle završene srednje nije mogao da se upiše u nijednu školu iz oblasti kulture i umetnosti, ali nije očajavao. Havel, tada već pisac i reditelj, izbačen je iz pozorišta posle Praškog proleća 1968, nakon čega je postao angažovaniji u disidentskom pokretu Čehoslovačke.

Autor 19 pozorišnih komada, Havel je proveo ukupno pet godina u zatvoru za vreme komunizma u zemlji, a policija ga je pažljivo posmatrala dve decenije, do pada režima 1989. godine.

U januaru 1977. postao je jedan od koautora Povelje 77, manifesta u kojem se vlasti zemlje pozivaju da se pridržavaju svojih međunarodnih obaveza na polju ljudskih prava.

„Jedna slutnja proganja istočnu Evropu: slutnja onoga što se na Zapadu zove „neslaganje“. Ta slutnja se nije pojavila tek tako“, napisao je Havel 1978. u eseju pod nazivom Moć nemoćnih.

„To je prirodna i neizbežna posledica trenutne istorijske faze sistema koji ona proganja. Rodila se u vreme kada ovaj sistem, iz hiljadu razloga, ne može više da se zasniva na potpunom, brutalnom i arbitrarnom sprovođenju vlasti, eliminišući svako izražavanje neslaganja sa postojećim standardima. Štaviše, sistem je politički toliko okoštao da praktično ne postoji način da se takva neslaganja implementiraju unutar njegovih zvaničnih struktura.“

Međutim, prošlo je više od decenije do izbijanja Plišane revolucije u Čehoslovačkoj, sredinom novembra 1989. godine. Dok su se ljudi u zemlji spremali da proslave svoju prvu postkomunističku Novu godinu posle više od četiri decenije, Havel je postao njihov prvi demokratski izabrani predsednik 29. decembra 1989. godine.

Hiljade ljudi okupile su se na Trgu Venceslas u Pragu u nedelju (18. decembra) da odaju poštu Havelu. [Rojters]

On je takođe bio poslednji šef države Čehoslovačke, do njenog mirnog raspada tri godine kasnije. Havel je potom izabran za prvog predsednika novonastale Češke Republike u januaru 1999, a na tom mestu je ostao do 2003. godine.

Dva dana pre njegove smrti Ekonomist intelidžens junit objavio je svoj Indeks demokratije 2011, proglasivši Češku Republiku jedinom zemljom istočne Evrope među 25 zemalja koja ispunjava kriterijume „potpune demokratije“ te grupe.

Vest o Havelovoj smrti rastužila je mnoge kod kuće i u inostranstvu. Stotine sveća upaljeno je u znak sećanja na njega na Trgu Venceslas u Pragu, a pisma saučešća počela su da se slivaju u zemlju iz svih delova sveta.

„Bio je pravi Evropljanin i šampion demokratije i slobode celog svog života“, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. „Takođe je bio izvor velike inspiracije svima koji su se borili za slobodu i demokratiju širom sveta. Čovek je umro, ali nasleđe njegovih pesama, drama i iznad svega sve njegove ideje i lični primer živeće još puno generacija.“

Američki predsednik Barak Obama takođe je odao priznanje Havelovoj ulozi u borbi protiv komunizma, ne samo u njegovoj zemlji, nego i u celokupnom bivšem Sovjetskom bloku.

„Njegov mirni otpor poljuljao je temelje imperije, pokazao prazninu represivne ideologije i dokazao da je moralno liderstvo važnije od bilo kog oružja“, rekao je on.

Leh Valensa, osnivač poljskog antikomunističkog pokreta Solidarnost, takođe je bio rastužen Havelovom smrću, kao i lideri i zvaničnici drugih zemalja centralne i istočne Evrope.

„Njegov izuzetan glas mudrosti nedostajaće Evropi. Molim se za spokoj njegove duše“, rekao je Valensa.

Izražavajući žaljenje zbog Havelove smrti, bivši rumunski predsednik Jon Ilijesku i bivši premijer Petre Roman pohvalili su tog češkog borca za slobodu nazvavši ga „jednom od najistaknutijih političkih ličnosti“ u istoriji sveta.

Bivši bugarski predsednik Željo Želev i trenutni premijer Bojko Borisov takođe žale zbog Havelove smrti.

„Upravo sam izgubio osobu koja mi je vrlo, vrlo draga“, rekao je Želev, prvi postkomunistički predsednik Bugarske. „Nakon što više nismo bili predsednici sreli smo se bar 20 puta na međunarodnim forumima. Zbližilo nas je naše zajedničko viđenje miroljubive tranzicije,ali i interesovanje za filozofiju, kulturu i umetnost.“

Borisov je opisao Havela kao „velikog Evropljanina“ u pismu saučešća koje je uputio Pragu u nedelju.

„Svi mi duboko u sebi nosimo evropski duh, opisan u smelim rečima i razmišljanjima predsednika Havela“, napisao je bugarski premijer.

Pohvalivši pokojnog češkog predsednika za njegovu hrabrost u borbi protiv komunizma, visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton rekla je da će Havelovo ime zauvek ostati „sinonim uspešne borbe za slobodu u centralnoj i istočnoj Evropi i ponovo ujedinjene Evrope“.

„Njegovo nasleđe živeće kroz ono što je napisao, ali najviše kroz njegovu izuzetnu životnu priču, koja će nas sve još dugo inspirisati“, rekla je Ešton.

Nastavak na Southeast European Times...