Izvor: Blic, 17.Okt.2010, 01:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve manje novca za javne kuhinje

U javnim kuhinjama Crvenog krsta, “Merhameta” i “Karitasa” svakodnevno se hrani 620 Banjalučana, koji bi, da nije besplatnog obroka, verovatno pomrli od gladi. Siromašnih, koji su primorani da se hrane “na kazanu” ima mnogo više, ali nema novca da se hrana nabavi za sve gladne stanovnike glavnog grada RS.

Ove upozoravajuće podatke saopštili su juče predstavnici Centra za socijalni rad i aktivisti dobrotvornih organizacija, na sastanku s novinarima, koji je, povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Međunarodnog dana borbe protiv gladi, organizovao Helsinški parlament građana Banjaluka.

Sastanak povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva organizovan je u sklopu projekta "Doručak s novinarima”, ali juče su novinari sedeli za praznim stolom, jer u znak solidarnosti sa najsiromašnijima doručak nije poslužen.

"Razmišljali smo da se sastanemo u jednoj od javnih kuhinja, ali smo od toga odustali, jer strahujemo da bi prisustvo novinara dodatno povredilo dostojanstvo ljudi koji se tamo hrane”, rekao je Aleksandar Žolja iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka.

Sanda Dobrijević, zamenica direktorke banjalučkog Centra za socijalni rad, upozorila je da gladnih ima mnogo više u manjim i siromašnijim gradovima, a pogotovo u prigradskim naseljima i udaljenim selima, te da su najugroženiji stari ljudi.

"Javne kuhinje se nalaze u gradu, ali je sve više gladnih u naseljima daleko od centra, pa s partnerima pregovaramo o organizovanju javnih kuhinja u selima i predgrađima”, kaže Dobrijevićeva.

Sve je više siromašnih među radno sposobnim stanovništvom u dobi od 30 do 50 godina, zbog masovnog otpuštanja radnika i stečaja u preduzećima.

"Iz godine u godinu sve je više zahteva za jednokratne novčane pomoći, pogotovo u vreme polaska u školu i nabavke ogreva”, kaže Dobrijevićeva.

Prema podacima Centra za socijalni rad, osim 623 Banjalučana koji se hrane u javnim kuhinjama, u ekstremno siromašne se može uvrstiti i 600 korisnika stalne socijalne pomoći, njih 2.500 koji dobijaju povremenu pomoć, te oko 3.000 invalidnih, starih i nemoćnih Banjalučana koji primaju dodatak za tuđu negu i pomoć.

Prema istraživanjima međunarodnih organizacija, u BiH je polovina stanovništva siromašna, a 18 odsto živi u ekstremnoj bedi.

"Teško je reći koliko u Banjaluci živi ljudi koji su siromašni po međunarodnim standardima, jer po našim standardima siromašnom se smatra osoba koja nema na raspolaganju 41 KM mesečno”, kaže Dobrijevićeva.

I deca gladuju

Fahrudin Prlja, predstavnik Javne kuhinje banjalučkog "Merhameta”, kaže da među 163 koji se hrane u ovoj kuhinji ima 29 dece čiji roditelji, uglavnom zbog dugogodišnje nezaposlenosti, nisu u stanju da im obezbede hranu.

Pučka kuhinja "Karitasa” u Banjaluci obezbeđuje hranu za 60 mahom starih i nemoćnih ljudi i svima se obroci dostavljaju kući.

"Zimi neki od njih ostanu gladni, jer su putevi do njihovih kuća neprohodni”, kaže Antonio Dobran iz Pučke kuhinje.

Od gladnih uzimaju, bogatima daju

Za godinu dana Javna kuhinja "Merhameta” plati 20.000 KM poreza, jer dobrotvorne organizacije nisu oslobođene od plaćanja PDV-a.

"Tim novcem bi mogli da nahrane još najmanje 40 gladnih duša godišnje”, kaže Fahrudin Prlja.

Da apsurd bude potpun, najjeftinija hrana u BiH se jede u zgradi zajedničkih institucija u Sarajevu, u kojoj se hrane poslanici, ministri i drugi najviši državni funkcioneri. Restoran u ovoj zgradi je oslobođen od plaćanja PDV-a.

Nastavak na Blic...