Izvor: Blic, 17.Apr.2014, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suze i tišina u Rijeci: "Blic" na predstavi o ubistvu srpske devojčice
"Šta ste došli gledati“ prva je replika koja se čula preksinoć sa scene HKD Sušak u Rijeci, u autorskom projektu Olivera Frljića koji je pobudio duboke, snažne reakcije.
Predstava rađena na osnovu autentične priče o dvanaestogodišnjoj devojčici, Srpkinji, koju su pre 20 godina, zajedno s roditeljima, ubili vojnici hrvatske vojske, neke je u publici ostavila bez daha, neke bez reči, druge rasplakala, inicirala na razgovore i preispitivanja...
Iz scene u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << scenu publika je gledala čistu faktografiju (npr. policijske izveštaje i autentične fotografije mrtvih tela) prepletenu sa izvrsnim umetničkim rešenjima i ostvarenjima. A na kraju, nema poklona glumaca. Jer nema se tu čemu klanjati.
- Sjajna predstava. Na kraju krajeva, ne radi se čak ni o usko našim političkim znacima. Ta devojčica je mogla biti Eskimka, Vijetnamka... Estetski mudro rađeno, glumci izvrsni - rekao je za „Blic“ Rade Šerbedžija i dodao.
Predstava je, podsetimo, trebala biti rađena u Zagrebu, ali su konfliktni momenti nagnali autora da je radi u Hrvatskom kulturnom domu na Sušaku.
Protesti ispred teatra
Iako to nije bila pozorišna zamisao, predstava je počela na ulazu u zgradu teatra. Okupila se grupa ljudi, neki od njih u uniformi, koji su protestovali držeći transparente na kojima je pisalo: „Kome je slučaj Aleksandre Zec samo dobro došao da ocrni celu Hrvatsku“, „402 hrvatske djece stradalo je od četničke ruke“, „Kad će hrvatske žrtve dobiti predstavu“...I dok je Rade Šerbedžija nastojao da sa njima razgovara neko iz omanje grupe, koja će kasnije ući u salu i sesti u publiku, je rekao kako zločin nema naciju ali i da takav stav u konkretnoj situaciji zapravo može otvoriti put ka relativizaciji.
Na pitanje da li je imao problema zbog predstave, čelnik tog teatra Nenad Šegvić kaže:
- Nisam imao problema. Bilo je telefonskih poziva, reakcija, ali to nije ništa što bi zavređivalo pažnju. Publika je sjajno primila predstavu. Sa umetnicima je dogovoreno da nema poklona, ni aplauza. Takva je tema i takva priča.
Govoreći o ovoj predstavi kojoj je izostanak gromkog aplauza najveća pohvala, ministarka kulture Hrvatske Andrea Zlatar kaže:
Glumačka ekipa
Ivana Roščić, Jelena Lopatić, Tanja Smoje, Igor Kovač, Nikola Nedić, Jurica Marčec
- Iznimno teška i tužna predstava. Otvara traumatična mesta o kojima ne razgovaramo ili razgovaramo u malim, uvek istim krugovima ljudi. Jedna od najtežih scena mi je kad Aleksandra razgovara s vršnjakinjama. Znam da ima u Hrvatskoj i u celom regionu mnogo dece koja ne znaju istinu. Nije pitanje da l je sad Aleksandra Zec postala vrsta simbola kao Ana Frank. Nije stvar u tome, nego u činjenici da smo kao društvo propustili prošlost i stalno se odupiremo suočavanju s njom. To nije lako, ali to moramo uraditi. Lična tragedija je lična tragedija, to je nenadoknadivo, ali ako još nema ni pravosudne kazne, onog što društvo treba da uradi, propušten pravosudni sistem, to je ono što je posebno strašno.
Reditelj Oliver Frljić, poznat po ostvarenjima kojima otvara bolna društvena pitanja pokazujući time da pozorište ume, može i sme ono što drugi ne rade, neće i ne smeju, kaže:
- Nastojim svojim teatarskim radom da preispitujem istoriju u poslednje dve decenije. I nije mi važno šta će od toga ostati u budućnosti, važnije mi je pitanje šta to može da uradi danas i ovde. Mogu li se sanirati te ogromne štete i rane koje su toliko potrgale društveno tkivo.
Vedrana Rudan: A gde je Šeks?
U svojoj izjavi Vedrana Rudan ukazuje i na potrebu dubljeg suočavanja:
- Odlični glumci! Ali, da li je to priča o hrvatskom zločinu, o Hrvatskoj? Mislim da je reditelj hteo ispričati priču o hrvatskom zločinu nad srpskom porodicom. Ako nije, čemu autentična imena izvršitelja i zvanični izveštaji? Ako jeste, smetalo mi je što se u više navrata navode imena egzekutora, a nijednom se ne pominje da je naručilac država Hrvatska i ne pominje se, po mom mišljenju, glavni zločinac u tom slučaju: Vladimir Šeks, koji i danas sedi u Saboru.
Borka Pavićević: Velika društvena važnost
- Mislila sam na Ivana Stambolića, advokata Keljmendija na Kosovu... Predstava filozofske kategorije preispituje na konkretnom slučaju i to donosi veliku društvenu važnost.
Zlatko Paković: Za istoriju teatra
- Nemam zamerki, a obično imam, iako sam svestan da Frljić pravi istoriju teatra. Ovoga puta reč je o izvrsnoj predstavi urađenoj svedenim sredstvima.
Najčitanije SADA:
