Izvor: Blic, 29.Okt.2012, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suša "obrala" med, šteta devet miliona evra

Ukupna šteta zbog ovogodišnje suše u pčelarstvu Srbije iznosi najmanje devet miliona evra, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

- Gubitak je najmanje toliki, ako računamo da bi se sav izgubljeni med prodao po veleprodajnim cenama, ali je zapravo i mnogo veći ako se uračuna i 1,5 miliona evra koliko su pčelari morali da ulože novca za dohranjivanje pčela, jer u većini košnica nema meda za zimovanje - istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Živadinović za Agrobiznis magazin.

Povećanje cene meda, koji kod pčelara u maloprodaji košta od 500 do 600 dinara po kilogramu, može se očekivati kao posledica smanjene ponude, ali, kako ističu u SPOS-u, da li će se to dogoditi, pokazaće tržište, jer kupovna moć građana je sve niža.

U pojedinim delovima Srbije med je već poskupeo za 50 do 100 dinara po kilogramu, kao reakcija na povećanje troškova proizvodnje usled dugotrajne suše, jer je ovogodišnja pašna sezona u pčelarstvu bila jako loša.

Bagremova paša je dala oskudne prinose koji su bili manji od proseka za 80 odsto.

Za osam meseci ove godine u Srbiji je proizvedeno 1.000 do 1.500 tona meda, što je bar za 3.000 tona manje od proseka, jer se u zavisnosti od uslova paše, godišnje proizvodi od 4.000 do 6.000 tona meda.

Predsednik SPOS-a Živadinović je kazao da država nije uzela u obzir pčelare za bilo koju pomoć u okviru mera za ublažavanje suše, pa su oni "ponovo na marginama poljoprivredne politike Srbije, iako pčelarstvo predstavlja jedinu granu agrara koja može da upošljava nove ljude, jer trenutno koristi samo 0,5 odsto pčelinjih paša".

Srbija trenutno ima 8.500 pčelara organizovanih u Savez pčelarskih organizacija Srbije koji uglavnom poseduju najveći broj košnica. Procenjuje se da u zemlji ima još najmanje toliko pčelara koji nisu članovi Saveza, a koji uglavnom imaju do pet ili 10 košnica i pčele gaje isključivo za svoje potrebe.

Srbija podmiruje svoje potrebe za medom, jer je godišnja potrošnja po glavi stanovnika procenjena do 0,5 kilograma, što je ispod nivoa zemalja koje najviše konzumiraju med, kao što je Nemačka.

Nastavak na Blic...