Izvor: Blic, 17.Mar.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudski sudar države i penzionog fonda
Privatizacija dela specijalnih bolnica u banjama Srbije o kojoj se naveliko pričalo još krajem 2007. godine nije otišla ni korak dalje od ideje, budući da je za samo dve banje izabran privatizacioni savetnik. Za ostalih 11 nije se stiglo ni blizu rešenja. U međuvremenu se došlo jedino do suda i zaključaka da bi ipak trebalo razviti prvo strategiju razvoja banja, a onda i sprovoditi uspešne privatizacije. Zakon o banjama još nije donet, a ne zna se ni kada će stići pred srpske parlamentarce, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a upravo je taj dokument ključ za rešenje spornih imovinsko-pravnih odnosa između PIO fonda i države.
Sporovi koje je pokrenuo uveliko osiromašeni PIO fond u koji se svake godine dotira 40 odsto budžetskih prihoda kako bi se isplatile penzije, čist su presedan, a sve je izvesnije da će država iz ovih sporova izaći kao gubitnik. Ukoliko se, pak, bilo koji od objekata građenih parama PIO fonda ipak privatizuje, ova institucija učiniće sve da prodaju poništi. Sreća u nesreći jeste to što je celokupan proces u ovom trenutku zaustavljen, a Vlada ipak naložila Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da pre privatizacije reše sporno vlasništvo sa PIO fondom, što se do sada nije dogodilo.
- PIO fond je radi zaštite svoje imovine u banjama bio prinuđen da pokrene postupke u kojima traži sudsku zaštitu, kao i utvrđenje svog prava svojine. PIO fond je na osnovu poravnanja ušao u posed prvog zavoda za rehabilitaciju koji je građen sredstvima fonda u Vranjskoj Banji. Reč je o kapitalnom objektu, kapaciteta preko 250 postelja, koji je nedovršen stajao preko 20 godina - kaže za „Blic” Valerijan Kadijević, savetnik direktora PIO fonda.
On ističe da su ostali sudski postupci u toku, s tim što su u međuvremenu donete privremene mere kojima se Agenciji za privatizaciju zabranjuje prodaja, otuđenje i raspolaganje specijalnim bolnicama do okončanja postupka. Sve privremene mere koje su donete postale su pravosnažne, s obzirom na to da su potvrđene od strane okružnih sudova.
Po principu ne može se prodavati tuđe, PIO fond brani imovinu u oko 30 banja čiju je izgradnju u zlatnim godinama finansirao sa oko 450 miliona evra.
- Ako uspemo da u sporovima vratimo vlasništvo PIO fondu, nemamo nameru da zavode ili specijalne bolnice za rehabilitaciju privatizujemo, niti prodamo trećim licima. Planiramo da zadržimo postojeću namenu, kao i da podignemo nivo usluga, što će doprineti jačanju našeg fonda - objašnjava Kadijević.
Sa svoje strane iz Udruženja banja poručuju da je zastoj u privatizaciji prilika da se „ohlade glave” i porazmisli prvo o razvoju strategije banjskog turizma koji bi i buduću privatizaciju banja sa tradicijom od 150 godina učinio interesantnijom potencijalnim kupcima.
- Od 13 specijalnih bolnica koje su trebale da budu prodate, privatizacioni savetnik je izabran za samo dve i valjda je Ministarstvu zdravlja jasno da se mora prvo raditi na strategiji razvoja banja. Jedna može da primi oko 50.000 gostiju godišnje, ali se ovaj potencijal zanemaruje. Odluka Ministarstva ekonomije da se ide u pronalaženje strateškog partnerstva je odlična - kaže Vladan Vešković, predsednik Udruženja banja Srbije.
Vešković navodi da zdravstvene ustanove u banjama jesu okosnica privrednog razvoja lokalne zajednice u kojima se nalaze jer dolaskom turista i pacijenata podižu potrošnju pre svega u oblasti trgovine i raznih usluga.
- Uz samo par svetlih primera, privatizacija turističkih kapaciteta u banjama nije realizovana zadovoljavajuće, pa otuda opravdana bojazan da će privatizacija zdravstvenih kapaciteta, bez jasne vizije države o njihovom daljem razvoju, imati negativan uticaj na napredak lokalne samouprave - ističe Vešković.
Do sada su metodom aukcije u banjama privatizovani gotovo svi hoteli osim u Mataruškoj Banji, Bogutovačkoj Banji gde je planirana prodaja u martu, Sokobanji, Koviljači i Bukovičkoj Banji. Privatizacija hotelsko-turističkog objekta u „Fontani” u Vrnjačkoj Banji je poništena, a uskoro bi trebalo da bude pokrenut novi proces.
- Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja smatra da je izlaz iz postojećeg stanja u pronalaženju respektabilnih, strateških investitora. Uz zajedničko ulaganje sa državom bio bi unapređen budući razvoj banjskog i zdravstvenog turizma dok bi se obezbedio i priliv stranih investicija - kaže za „Blic” Renata Pindžo, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja.
Ovo ministarstvo uz Ministarstvo zdravlja i Fond PIO, kao i Udruženje banja, rade na stvaranju optimalnog modela koji će, prema rečima Renate Pindžo, omogućiti unapređenje kvaliteta pružanja usluga medicinske rehabilitacije, ali i otvoriti proces privatizacije.
- Ovaj vid turizma jedan je od prioritetnih kako je i definisano usvojenom strategijom za razvoj turizma, a Srbija obiluje i prirodnim kapacitetima za razvoj ovog vida turizma. Prioritetne destinacije jesu Banja Koviljača, Sokobanja i Bukovička Banja, sa posebnim osvrtom na Vrnjačku Banju - dodaje Renata Pindžo.
