Izvor: RTS, 17.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija ne može biti član izborne komisije
Ustavni sud Srbije utvrdio da sudija ne može biti član izborne komisije na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, niti ministar pravosuđa može da pokrene postupak za razrešenje sudije.
Sudija ne može biti član izborne komisije na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, niti ministar pravosuđa može da pokrene postupak za razrešenje sudije, utvrdio je Ustavni sud Srbije (USS).
Sud je, na sopstvenu inicijativu, razmotrio sporne odredbe Zakona o sudijama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 22. decembra 2008. godine kojima je to bilo omogućeno i ocenio da su neustavne.
Prema zaključku Suda, sporne odredbe "nesaglasne su sa ustavnim načelima podele vlasti, vladavine prava i zabrane sukoba interesa, kao i sa odredbama Ustava o samostalnosti i nezavisnosti sudstva i sudija".
"Sudija koji je član izborne komisije istovremeno vrši dve različite javne funkcije, čime dovodi u pitanje princip nespojivosti u vršenju sudijske funkcije", istakla je predsednica Suda Bosa Nenadić.
Pored toga, zakonska odredba koja dopušta sudijama da budu članovi izbornih komisija omogućava da jedno te isto lice - u isto vreme - bude nosilac funkcije u dva različita državna organa.
Pritom, odluka jednog (izborne komisije), podleže zakonitosti drugog organa (suda), objasnila je Nenadić obrazlažući odluku Ustavnog suda.
Sud smatra da sporno rešenje koje dopušta da sudije budu članovi izbornih komisija ne štiti sudiju ni od političkog uticaja, s obzirom da njih predlažu "poslaničke grupe" koje se, po pravilu obrazuju prema političkoj pripadnosti.
Osim toga, sud je pri donošenju odluke imao u vidu i da, shodno Zakonu o izboru narodnih poslanika, sudija za svoj rad u izbornoj komisiji odgovara organu koji ga je imanenovao, a to znači republičkoj, pokrajinskoj i skupštini lokalne samouprave, kao političkim telima.
Protivustavna odredba
Sud je utvrdio da odredba kojom je predviđeno da razrešenje sudije može da pokrene i ministar pravosuđa, takođe nije saglasna s Ustavom.
"Budući da je ministar nosilac izvršne vlasti time se narušava ustavno načelo podele vlasti i načelo samostalnosti i nezavisnosti sudova", rekla je predsednica Ustavnog suda.
Pored toga, korišćenjem ovog ovlašćenja ministra, po oceni Suda, može se vršiti i određeni pritisak, odnosno uticati na sudiju u vršenju sudijske funkcije, što je protivustavno, rekla je Nenadić.
Prema odredbama Ustava i u uspostavljenom sistemu podele vlasti samo je Visoki savet sudstva, kao nezavisno samostalno i politički neutralno, a stručno telo, kompetentno da proceni i utvrdi razloge za prestanak sudijske funkcije i razrešenje sudija.
Novo zakonsko rešenje kojim su nosioci izvršne vlasti uključeni u postupak razrešenja sudija, "nesumnjivo umanjuje već dostignuti nivo samostalnosti i nezavisnosti sudova koji je bio uspostavljen Zakonom o sudijama iz 2001. godine, istaknuto je u rešenju odluke Suda.
Pritom, Sud podseća na svoje dve ranije odluke u kojima je to već konstatovano, ali je Skupština Srbije, uprkos tome, unela sporne odredbe u Zakon o sudijama, kršeći i ustavnu odredbu prema kojoj su odluke Ustavnog suda obavezujuće za sve, pa i zakonodavca.
Odredbe zakona o sudijama koje su proglašene neustavnim, prestaju da važe danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u Službenom glasniku Republike Srbije.
