Izvor: TvojPortal.com, 03.Sep.2011, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar s realnošću Vlada gurnula pod tepih
/dnevnik.rs/Pirovu pobedu srpske Vlade nakon dogovora s MMF-om skupo će platiti građani Srbije, a njene posledice u punom udaru pokazaće se naredne godine, a pogotovo kada se zatvore biračke kutije.
Umesto ispunjavanja obećanja da će deficit za ovu godinu biti manji od zacrtanog, kako su nas uveravali kada je budžet za 2011. usvajan, od MMF-a smo dobili zeleno svetlo da se on produbi za još 13 milijardi dinara a mi po ko zna koji put obećali da ćemo dodatno prištedeti >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << i stegnuti kaiš, iako je svima jasno da od toga ništa neće biti i da se iz suve drenovine više malo šta može iscediti.
– Srbija liči na nekoga ko je pod ledom načas našao rupu, promolio glavu, uzeo vazduh i sad traži novu rupu – ocenio je pre nekoliko dana ekonomista Dragan Đuričin, dodajući da je aražmanom s MMF-om zapravo obezbeđena kratkoročna stabilnost ali da su smanjeni dugoročni izgledi da se ikada izvučemo iz krize.
Da je njegova ocena o kratkoročnoj stabilnosti koja je preko potrebna ovoj Vladi u predizbornoj godini tačna, indirektno je potvrdio i stalni predstavnik Misije MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik, koji je izjavio da uoči izbora “nije trenutak za veće hirururške zahvate” u javnom sektoru.
– Želimo da bude smanjen obim javnog sektora, ograničen rast penzija i plata u javnom sektoru i da se sprovedu reforme, to jest reracionalizacija zapošljavanja u javnom sektoru. Nismo učinili ustupak zvaničnom Beogradu jer očekujemo da se dogovorene mere ekonomske politike sprovedu, ali u ovakvom političkom okruženju, uoči izbora, nije pravi trenutak da se prave hirurški zahvati. Morali smo da prihvatimo činjenicu da će ekonomski rast i nivo rasta proizvodnje biti niži od očekivanih i da mora da bude odobren veći deficit da ne bi došlo do “pucanja “ budžeta. Zato je odobravanje većeg deficita budžeta u ovoj situaciji bilo razumno – objasnio je Lisovolik.
No, ako je i MMF-u jasno da država neće štedeti, kao što nije ni do sada, upravo u delu koji i njima najviše smeta i za koji odlazi najveći deo budžetskog kolača, onda se s pravom mora postaviti pitanje gde će Srbija uštedeti produbljeni budžet od 13 milijardi dinara. Po planu Vlade Srbije, 5,9 milijardi treba da se “štrpne” na kapitalnim projektima, mada smo na njima i ovako škrtali a nismo bili u stanju da ispunimo veliki deo onoga što smo budžetom za ovu godinu planirali. Tri milijarde treba da se uštedi na nabavci robe i usluga, ma šta to značilo, a 2,7 milijarde na otplati kamata do kraja godine. Mada se sve ovo, barem tako tvrde kreatori naše ekonomske politike, zove ušteda, jasno je da će njena najveća žrtva biti razni infrastrukturni projekti čija će realizaciji biti odložena za sledeću godinu, za koju niko sada ne može sa sigurnošću reći kakva će biti i da li će nadolazeća nova ekonomska kriza, za koju predsednik Privredne komore Srbije Milan Bugarin tvrdi da će “Srbiju oduvati”, dozvoliti da se oni uopšte realizuju. Na stranu to što mi bez bolje infrastrukture i projekata koji tome doprinose ne možemo ni sanjati o evropskom putu jer ako je ona osnov za razvoj zemlje u celini i što je gotovo 30 odsto ukupnih ušteda u ovoj oblasti, to će nesporno značiti usporeni celokupni razvoj države.
Savetnik srpskog premijera ekonomista Jurij Bajec tvrdi da odobrenim povećanjem deficita problem u kojem je država nije rešen jer, kako ističe, ta razlika se mora pokriti, a svoj doprinos u tome moraju dati i gradove i opštine, a ne samo republički budžet. Pošto opštine i gradovi inače kukaju da im od početka godine država uskraćuje novac, realno je teško očekivati da daju svoj doprinos u uštedi, pogotovo što se on, sva je prilika, neće ogledati u smanjenju administracije i javnog sektora.
Lj. Malešević
Kako će se priča završiti
Ekonomisti ne spore da je srpska vlada nakratko rešila svoje muke, ali ne i muke građana Srbije, no, složni su u oceni da nije smela sebi dozvoliti da se obaveže na dodatnu uštedu i zaduživanje jer je krajnje neizvesno kako će se ta priča završiti i gde će državu odvesti.
Posećaju na to da je svima bilo jasno da se privredni rast od tri posto, koliko je za ovu godinu zacrtano, neće moći ostvariti te da je konačno priznanje da je reč o “nemogućnoj misiji” samo svođenje na stvarnost koja je bila poznata od samog početka godine.
Zbog toga se moralo prethodnih meseci ulaziti u dublje rezove i razgovor s MMF-om čekati s boljim rezultatima a ne svesno ići na računicu da će dobiti “popust” samo zato što će i ovoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji biti jasno da se pred izbore ne mogu praviti veliki i bolni rezovi.
SrbijaMMFVlada Srbijeposlediceproblemi pod tepihsledeca godina
