Izvor: Kurir, 23.Jul.2013, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strane filmadžije mogu da donesu 150 miliona evra
Filmske kompanije u Srbiji godišnje bi mogle da ulože i do 60 miliona evra, što bi imalo 2,5 puta veći ekonomski efekat na privredu zemlje
BEOGRAD - Snimanje filmova donosi posao mnogima.
Poslednjih nedelja mediji su puni vesti o dogodovštinama glumca Pirsa Brosnana, koji se proslavio ulogom agenta 007, u Beogradu, gde snima film „Novembarski čovek“. Film će koštati oko deset miliona evra, a u Srbiji bi trebalo da ostane nekoliko miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << evra jer se na lokaciji snimanja obično potroši oko 40 odsto budžeta.
Inače, strane filmske kompanije bi mogle godišnje da ulože i do 60 miliona evra, što na privredu zemlje, prema procenama stručnjaka, ima 2,5 puta veći ekonomski efekat, kao da je uloženo 150 miliona evra. Sada se svake godine u Srbiji snime filmovi vredni 5-10 miliona evra.
Profitira 3.500 ljudi
Svaki evro uložen u snimanje filma ima efekat kao da je potrošeno 2,5 evra, tvrde u Srpskoj filmskoj asocijaciji (SFA).
- Pored oko 2.500 ljudi u filmskoj industriji, profitira i oko 1.000 dobavljača. Posao imaju restorani, ketering firme, hoteli, država naplaćuje porez svima... Zato se sve zemlje u svetu bore za ova ulaganja. Dobro je za promociju zemlje - ističe Ana Ilić, izvršni direktor SFA.
Ona kaže da je u protekle četiri godine kroz filmske i televizijske projekte, produkciju reklama i postprodukciju u zemlju ušlo oko 60 miliona evra. Taj iznos bi, procenjuje ona, mogao da se dobije za jednu godinu kad bi postojali podsticaji kao svuda u svetu. Srbija ima kapacitete, obučene i iskusne profesionalce.
Povraćaj poreza
Miloš Đukelić iz producentske kuće „Red prodakšn“ kaže za Kurir da ove godine ima nešto više posla. Ulaganja bi bila veća da je usvojena uredba o podsticanju proizvodnje stranih kinematografskih dela, koja predviđa povraćaj poreza od 20 odsto.
- Analize govore da na jedan evro koji država vrati dođu tri iz inostranstva. Važno je da sve što donesu strane filmadžije i ostane ovde - navodi Đukelić. Ana Ilić objašnjava da neformalne informacije govore da uredba nije usvojena jer nema novca u budžetu.
- Hipotetički ne dajete ništa, nego vraćate ono što su vam dali. Ako nema podsticaja, nema ni ulaganja niti poreza za državu. Bez podsticaja država neće dobiti ništa, a s njima hoće nešto - smatra ona.
Hrvati uveli podsticaje
Ana Ilić, izvršni direktor Srpske filmske asocijacije, kaže da nam je konkurencija i te kako jaka.
- Hrvati su prošlog leta uveli podsticaje koje smo mi planirali. Izgubili smo dosta projekata - tvrdi ona.
