Izvor: Southeast European Times, 23.Apr.2012, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stopa nezaposlenosti mladih dostiže epidemijske proporcije

Nove cifre u regionu pokazuju da je više mladih koji su bez posla nego onih koji rade.

23/04/2012

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 23.4.2012.

Stope nezaposlenosti visoke su širom sveta, ali nezaposlenost mladih na Balkanu je skoro četiri puta veća od proseka EU. U većini zemalja obrazovni sistem i nepostojanje programa zapošljavanja smatraju se glavnim krivcima.

Na primer, u Bosni i Hercegovini Državni zavod za >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << statistiku kaže da je 2011. godine ukupno 55% ljudi između 15 i 30 godina bilo nezaposleno. Državna statistička agencija Makedonije navodi da je 52,5% osoba između 15 i 24 godine bilo nezaposleno. Slično je u Grčkoj, gde stopa nezaposlenosti osoba mlađih od 25 godina iznosi 51,5%. U Srbiji je ta cifra otprilike 50%.

Nacionalna služba za zapošljavanje u ovoj zemlji radi na tome da pronađe ljudima posao, nudeći subvencije onima koji su voljni da počnu sopstveni biznis.

Aleksandar Cvetić, 31, iz Pančeva, odlučio je da proba to. Danas Cvetić ima kompaniju pod naivom Elektrosakupljač, koja reciklira neželjenu elektroniku, kao što su kompjuteri i frižideri.

„VIdeo sam priliku za sebe kada je vlada najavila subvencije za prikupljanje [elektronskog] otpada. U početku ta odluka nije bila sprovođena u praksi, pa sam počeo sa nekim gubicima i troškovima. Ali, kada su došle subvencije, počeli smo da radimo puno radno vreme i danas imam četiri zaposlena“, rekao je Cvetić za SETimes.

Mladim preduzetnicima kao što je on nudi se 160.000 dinara u uslovnim kreditima. „Zahvaljujući ovom projektu, 3.725 ljudi pokrenulo je svoje biznise. Od tog broja, 25-35% korisnika subvencija ima manje od 30 godina“, rekao je za SETimes Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Međutim, preduzetništvo nije za svakoga. Zapravo, studija koju su sprovele razne građanske inicijative ranije ove godine pokazala je da se većina mladih u Srbiji plaši da pokrene sopstveni biznis, jer kažu da je to skupo, komplikovano i u suštini kockanje: oni smatraju da država ne ohrabruje mlade radnike u dovoljnoj meri.

Branko Jović, 29, grafički dizajner iz Šapca, prijavljen je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje od decembra 2009. godine. Više od dve godine konkuriše za poslove u svojoj profesiji, ali nikada mu posao nije bio ponuđen.

„Razmišljao sam da otvorim svoj studio, ali sam shvatio da je bolje raditi kao nezavisni dizajner. Suviše je rizično, s obzirom da imamo ogromno tržište grafičkog dizajna i konkurencija je oštra, a posebno kada pokrećete svoju kompaniju“, rekao je Jović za SETimes.

Prema rečima Koste Andrića, direktora Kancelarije za mlade grada Beograda, obrazovanje je glavni razlog stope nezaposlenosti među mladima.

„Uslovi zapošljavanja drugačiji su od onih u prošlosti, a obrazovni sistem je i dalje rigidan i staromodan. Nije dovoljan da se studenti pripreme za svoje profesije. Trebalo bi ih učiti kako da se prilagođavaju promenljivoj globalnoj i poslovnoj klimi“, rekao je Andrić za SETimes.

Takođe nema dovoljno resursa za obuku. Na primer, u BiH se za programe zapošljavanja izdvaja manje od 1 konvertibilne marke (0,5 evra) po nezaposlenoj osobi.

„Država je prošle godine izdvojila 78 miliona KM (39 miliona evra) iz budžeta za poljoprivredu, a samo 200.000 KM (100.000 evra) za programe za mlade. To pokazuje koliko država brine za svoje mlade ljude“, napisao je Rusmir Probić, koordinator projekta Instituta za razvoj mladih u tekstu objavljenom na Aldžaziri.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, 55% mladih u BiH nije zainteresovano za pokretanje biznisa, dok 30% njih kaže da su obeshrabreni u pogledu pokretanja sopstvenih kompanija .

Statistički institut u Bugarskoj procenjuje da je krajem 2011. godine bilo 28,9% nezaposlenih ispod 24 godine starosti.

Glavni prioritet Akcionog plana zemlje za zapošljavanje u 2012. je usredsređivanje na nezaposlenost među osobama od 29 ili manje godina. Plan sadrži mere, programe i aktivnosti koje će podstaći profesionalne kvalifikacije mlađih radnika pružanjem praktične stručne obuke i mogućnosti za stažiranje.

I u Crnoj Gori se nezaposlenost mladih smatra jednim od najvažnijih socijalnih problema, mada je stopa nezaposlenosti među mladima relativno niska i iznosi 11%.

Direktor Omladinske inicijative za ljudska prava u Crnoj Gori Boris Raonić rekao je da je previše mladih koji ne mogu da ostvare jedno od svojih osnovnih prava -- pravo na rad.

„Mnogi pronalaze jedino rešenje u sivoj ekonomiji, gde nemaju bilo kakvu vrstu državne zaštite“, rekao je Raonić za SETimes.

On je dodao da je obrazovni sistem u Crnoj Gori doživeo neuspeh, s obzirom da stvara profesionalce kao što su diplomate, pravnici i menadžeri, iako skoro da ne postoji mogućnost da dobiju adekvatne poslove na tim poljima.

Prema Hrvatskom birou za zapošljavanje, svaka treća nezaposlena osoba krajem prošle godine imala je manje od 30 godina.

Nezaposlenost navodi mlade ljude da napuste zemlju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu. Na primer, u Srbiji 63% studenata kaže da bi voleli da odu iz zemlje, što je čini drugom u svetu po „odlivu mozgova“, navodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Na Kosovu više od polovine mladih ljudi želi da emigrira, saopštio je UNDP. U odvojenoj studiji, koju je jednim delom uradila Delegacija EU u BiH, ustanovljeno je da je od okončanja rata preko 100.000 mladih napustilo zemlju. Od onih koji ostaju 73% kaže da bi odmah otišlo.

Stefan Erdoglija, 26, diplomirani filozof iz Beograda, slaže se sa njima. „Ne mogu da dočekam da zauvek napustim ovu zemlju. Trenutno podnosim nekoliko zahteva za master studije u inostranstvu, jer je to najbolja šansa za mene da odem iz zemlje i ostanem u inostranstvu”, rekao je Erdoglija za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...