Izvor: RTS, 03.Jul.2013, 15:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sto trideset godina Kafke

Pre 130 godina rodio se Franc Kafka jedan od književnika koji je prodrmao književnu istoriju 20. veka, čija se dela još uvek analiziraju, tumače na različite načine, svrstavaju u različite pravce, ali isto tako i "omiču" iz svih, pa bi ih najiskrenije i najtačnije smestiti u jedan - Kafkijizam.

Muzej Franca Kafke obeležava veliki jubilej - 130 godine rođenja pisca koji je obeležio svetsku književnost.

Franc Kafka je rođen je u Pragu u blizini jevrejskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << geta, 3. jula 1883. kao prvo, od šestoro dece, Hermana i Julije Kafka. Kafkini i roditelji govorili su i češki i nemački.

Završio Starogradsku nemačku gimnaziju, upisao prava, zatim prešao na germanistiku, pa se opet vratio na prava. Briljantno je završio pravni fakultet, a 16. juna 1906 dobio je diplomu doktora pravnih nauka.

Franc Kafka jedan je od najznačajnijih pisaca dvadesetog veka. Kafka je svoja dela napisao na nemačkom, mada je dobro znao i češki jezik.

Njegova dela karakterišu strah i nesigurnost. Neki književni kritičari u Kafkinom delu otkrivaju elemente egzistencijalizma, ili bar nagoveštaja tom ipak Sartrovom, Sabatovom ili Jaspersovom pristupu književnosti i filozofiji.

Kako je pisao Kafka

Iako jako taletovan i jako dobro obrazovan Kafka je sva svoja dela pisao ne kao profesionalni književnik nego iz pasije posle završetka posla u osiguravajućem društvu koji je beskrajno prezirao. Većina dela mu je objavljena posthumno zahvaljujući njegovom prijatelju Maksu Brodu.

Godine 1902. upoznaće Maksa Broda, jednog od pripadnika znamenitog Praškog kruga, a već 1903. se razboleo od tuberkuloze i proveo jedno vreme u sanatorijumu.

Posle završenih studija radio je kod advokata Riharda Levija, a u časopisu „Hiperion" 1908. godine objavio je osam proznih skica pod zajedničkim naslovom Razmatranje.

Nastavlja da piše (Opis jedne borbe, Pripreme za venčanje na selu) i ponešto objavljuje - "Prebražaj", "Osuda", "U kažnjeničkoj koloniji", "Seoski lekar", "Umetnik u gladovanju".

Ta njegova dela do nas doprla u fragmentima i različitim verzijama jer ih je pisac sam uništavao.

Dela koja su mu donela mu donela svetsku slavu: "Proces", "Zamak" i "Amerika" objavljena su posle njegove smrti i zahvaljujući Maksu Brodu koji nije ispunio Kafkinu poslednju želju da ih spali.

Kafka je bio je vanredno strog prema sebi pa je zato pisao sporo i sa prekidima, i stalno je nnešto doterivao i prepravljao a sam je i uništio veći deo svojih rukopisa.

Obraćao je veliku pažnju na jezik i njegove skrivene nagoveštaje u čemu je bio blizak nemačkim egzistencijalnim filozofima. Za života je obično bio štampan na lepoj hartiji i u malom broju tiražu.

Kafkine ljubavi i smrt

Kafkin kratki život obeležio je i poznanstvo sa tri žene.

Najpre će 1912. godine kod Maksa Broda sresti Felisu Bauer, sa kojom će jedno vreme biti veren, a njih dvoje održavaće bogatu prepisku sve do 1917.

Još burnija i neobičnija biće Kafkina veza sa Milenom Jasenskom - Polak, koja će početi slučajno dok je ona prevodila na češki njegovu pripovetku Nosač uglja. S njom će se Kafka takođe intenzivno dopisivati i ostaviće joj svoje „Dnevnike".

Najzad, već na samrtničkoj postelji, razoren tuberkulozom . zatražiće ruku dvadesetogodišnje Jevrejke Dore Dijamant, ali njen otac neće dozvoliti venčanje.

Franc Kafka umire ubrzo posle toga - 3.juna 1924. godine u sanatorijumu Kirling u blizini Beča.

Poslednje što je zapisao bilo je „Ubijte me ili ste ubica".

Nastavak na RTS...