Izvor: RTS, 05.Apr.2009, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Statut Vojvodine tema za Skupštinu, a ne za sud

Predsednica Ustavnog suda veruje da će se pitanja u vezi sa Predlogom statuta Vojvodine raspraviti u Skupštini i radnim telima, u skladu sa Ustavom. Nema zahteva za zabranu neke stranke, ali se razmatra zahtev za zabranu Nacionalnog stroja, rekla je Bosa Nenadić. Ustavnom sudu sve se više obraćaju građani radi zaštite svojih prava i sloboda.

Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić rekla je u intervjuu FoNetu da veruje da će se pitanja vezana za Predlog statuta Vojvodine, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o kojima se u javnosti mogu čuti različiti ocene, raspraviti u parlamentu i radnim telima, umesto da se eventaulno nađu na proveri pred tom institucijom.

Nenadić smatra da su "za raspravljanje ovako važnih pitanja neophodna razboritost, staloženost i tolerancija svih učesnika u odlučivanju" i napominje da su neki problemi u ovoj materiji izazvani i "nekonzistentnim ustavnim rešenjima o teritorijalnoj autonomiji".

Otuda je, pre svega, Narodna skupština tu da, u postupku davanja saglasnosti na Statut, utvrdi pravo značenje pojedinih odredbi Ustava o teritorijalnoj autonomiji, smatra Nenadić.

Valjana rešenja mogu samo doneti Skupština AP Vojvodine i Skupština Srbije, objasnila je Nenadić.

Prema njenim rečima, ako se dogodi da za pojedina rešenja usvojenog Statuta Ustavni sud utvrdi da nisu u skladu sa Ustavom, on može samo da obesnaži te odredbe, ali ne i da uredi sporne odnose, umesto nadležnih organa.

Statut može postati predmet ocene u postupku pred Ustavnim sudom tek kada dobije saglasnost Narodne skupštine, bude objavljen u Službenom glasniku i potom stupi na snagu.

Predlog za ocenu ustavnosti Statuta, posle stupanja na snagu, prema rečima Bose Nenadić, kao ovlašćeni predlagači mogu Ustavnom sudu da podnesu državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kao i grupa od najmanje 25 poslanika.

S druge strane, inicijativu za ocenu ustavnosti Statuta ili pojedinih njegovih odredbi može podneti svako ko smatra da je tim opštim aktom povređen Ustav, dodala je Nenadić i napomenula da je i Sud, po sopstvenoj inicijativi, ovlašćen da pokrene postupak ocene ustavnosti.

Politička (ne)pristrasnost Suda 

Upitana u nastavku da li Narodna skupština postupa u datim rokovima kada Ustavni sud zatraži njeno mišljenje, Nenadić je odgovorila da to često nije slučaj.

Kako je objasnila predsednica Suda, u slučajevima kada postoji spor pred Ustavnim sudom, u kojem se tvrdi da je Narodna skupština prekršila Ustav, ona je dužna da se o tome izjasni.

Zato Zakonodavni odbor Skupštine, koji je nadležan za odgovore Sudu, ne doprinosi jačanju vladavine prava u zemlji, kada to ne učini u roku.

Na pitanje o eventualnoj političkoj pristrasnosti Ustavnog suda zbog načina izbora sadašnjih desetoro sudija (petoro imenuje predsednik Srbije, a petoro bira Narodna skupština), Nenadić je odgovorila da takve primedbe u odnosu na dosadašnji rad Suda nisu osnovane.

"Naše buduće odluke u krupnim pitanjima će najbolje pokazati da li ovaj Sud profesionalno vrši svoju funkciju ili se može izvući neki drugi zaključak", naglasila je Nenadić, koja smatra da je i mandat od devet godina sudija Ustavnog suda jedno od jemstava njegove nezavisnosti.

U nadležnosti Ustavnog suda je i odlučivanje o zahtevu za zabranu rada političke organizacije, koji isključivo mogu podneti republički državni tužilac, Vlada i ministarstvo nadležno za upis političke organizacije u registar.

Taj zahtev, kako je precizirala Nenadić, mora biti utemeljen na nespornim dokazima da jedna politička ili bilo koja druga organizacija svoje delovanje usmerava na nasilno rušenje ustavnog poretka, ili da se delovanjem te organizacije krše zajemčena ljudska i manjinska prava, ili da se propagira izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Do sada nije stigao ni jedan zahtev za zabranu neke stranke, ali je, ukazala je Nenadić, u toku rad po zahtevu tužioca za zabranu rada Nacionalnog stroja.

Nenadić je precizirala da sudija izvestilac, tim povodom, prikuplja potrebnu dokumentaciju, što uključuje i sagledavanje postupanja stranih ustavnih sudova, kao što su nemački, španski i turski.

Zvaničnog zahteva za zabranu Obraza do sada nije bilo, dodala je Nenadić, povodom najave iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava da će to zatražiti.

Sud građana 

Ilustrujuću tvrdnju da Ustavni sud postaje sve više sud kojem se obraćaju građani radi zaštite svojih prava i sloboda, Nenadić je rekla da je u prva tri meseca ove godine stiglo 500 ustavnih žalbi i samo 20 inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti ili zakonitosti pojedinih opštih akata.

Naši građani se, prema rečima Nenadić, najčešće žale na povredu prava na pravično suđenje, ali često smatraju da im je povređeno ovo pravo samim tim što sud nije rešio u njihovu korist, pa veliki broj žalbi ne sadrži potrebne elemente za postupanje Suda po njima.

Napomenula je i da se u četvrtini podnetih žalbi građani žale na povredu prava na suđenje u razumnom roku. 

"Ako se nastavi toliki priliv ustavnih žalbi, Sud bi mogao biti zagušen, upozorila je Nenadić i, pri tome, podsetila da još nije izabrano petoro sudija u Ustavni sud, jer nisu formirani novi pravosudni organi koji ih predlažu i imenuju", kaže Nenadić.

U takvoj situaciji, zaključila je Bosa Nenadić, ne bismo mogli efikasno i delotvorno da štitimo ljudske slobode i prava, niti da obavljamo svoju osnovnu funkciju, a to je normativna kontrola.

Nastavak na RTS...