Izvor: Southeast European Times, 24.Nov.2010, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stara jugoslovenska štednja: gde su pare?
Hiljade štediša koji su izgubili svoje pare za vreme raspada država pokušavaju da ih povrate.
23/11/2010
Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva -- 23.11.2010.
Sedamdesetsedmogodišnji Svetozar Nišić iz Banja Luke otišao je na rad u Nemačku 1963. godine. Poput hiljada drugih gastarbajtera iz bivše Jugoslavije, položio je svoju ušteđevinu u jugoslovenske banke i izgubio je kada se zemlja raspala.
„Na hiljade poštenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i vrednih ljudi koji su radili teške poslove pokušali su da uštede, u nadi da će uživati u svojoj ušteđevini u starosti. Mnogi od tih ljudi danas nemaju ništa, neki čak nemaju ni krov nad glavom“, kaže Nišić za SETimes.
Pre raspada države, jugoslovenska vlada donela je zakon kojim su limitirane isplate deviza u bankama. Deponenti su mogli da podignu devize samo za neku konkretnu svrhu, poput zdravstvenog problema, ali kada je počeo rat, mnogi uopšte nisu mogli da podignu svoju ušteđevinu.
Nišić je danas predsednik Udruženja građana za povraćaj stare štednje u BiH i dijaspori. Udruženje ima oko 17.500 članova.
Štediše za gubitak svoje ušteđevine krive posleratne vlasti, za koje kažu da su „kriminalne grupe ratnih profitera“.
Nišić smatra da njegovo udruženje ima dokaze da je mala grupa funkcionera tim novcem kupila nekretnine na ekskluzivnim turističkim destinacijama u inostranstvu, poput Kurilskih ostrva ili Kipra, kao i da su osnivali velike kompanije.
Kako štediše tvrde, ti funkcioneri domogli su se njihove ušteđevine preko privatizacionih vaučera u Federaciji BiH (FBiH) i direktnim preuzimanjem u Republici Srpskoj.
Čak i danas, kažu oni, vlasti pokušavaju da ih ubede da su njihova potraživanja beznadežna.
Umesto toga, štedišama se preporučuje da prijave svoju izgubljenu ušteđevinu kako bi periodično dobijali mali, neodređeni iznos po kamati od 0,5 odsto.
„Veći deo duga isplaćuje se u obveznicama“, objašnjava Nišić. „Ali to je samo hartija i po pravilo brzo gubi na vrednosti.“
Štediše koje dobijaju obveznice mogu ih iskoristiti na berzama u Republici Srpskoj i FBiH. Oni, međutim, kažu da su te berze osnovali oni isti funkcioneri koji su prisvojili njihovu ušteđevinu.
Zbog kašnjenja u isplatama u FBiH deponenti su tužili državu 2009. godine pred domaćim sudovima i Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR) zbog kršenja prava na privatnu svojinu.
Reagujući na tužbe vlada BiH osnovala je predstavništvo u ECHR.
ECHR je u novembru 2009. doneo presudu u slučaju Suljagić protiv BiH, kojom je presuđeno da je BiH prekršila prava podnosioca tužbe time što je odugovlačila sa sprovođenjem domaćeg zakona kojim je regulisano to pitanje.
Prema navodima Suda, neplaćanje je sistematski problem u čitavoj BiH; Sud je naredio vladi da obezbedi isplatu svih dospelih potraživanja u roku od šest meseci od pravnosnažne presude.
Šefica bosanskog predstavništva Monika Mijić kaže da je ukupno 13.500 štediša podnelo 1.350 tužbi. BiH je obeštetila štediše u iznosu od 1,15 miliona evra.
„U skladu sa presudom Suda izdate su sve obveznice i ... entitetske vlasti redovno vrše isplate u gotovini u skladu sa nacionalnim zakonima“, kaže Mijić.
Posle presude u slučaju Suljagić, „ECHR je odbacio sve ostale slične tužbe po istom osnovu“, naglašava ona.
Predstavništvo se trenutno bavi velikom tužbom protiv BiH u vezi sa deviznom štednjom u filijalama slovenačke Ljubljanske banke i srpske Invest Banke, koje su nekada poslovale u čitavoj Jugoslaviji.
Taj slučaj mogao bi na kraju da se reši sporazumom o sukcesiji među bivšim jugoslovenskim republikama, iako u to niko nije uveren.
Predstavnici bivših jugoslovenskih republika potpisali su 2001. međunarodni ugovor zajedno sa tadašnjim visokim predstavnikom u BiH Volfgangom Petričem. Potpisnice su tim ugovorom obećale „da će štititi i vratiti staru deviznu štednju građana BiH“.
Nišić kaže da Kancelarija visokog predstavnika do sada nije ispunila svoju obavezu.
Nastavak na Southeast European Times...
