Izvor: RTS, 16.Sep.2013, 10:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stanković: Popis mora da se sprovede

Popis stanovništva na jugu Srbije je realnost i mora da se sprovede 2014. godine, za čije ćemo organizovanje tražiti pomoć međunarodne zajednice, poručio predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković. Zakone koji važe u Srbiji moraju da poštuju svi, pa i Albanci, kaže Stanković za RTS.

Predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković najavljuje skore razgovore s liderima Albanaca na jugu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije. To je nastavak serije sastanaka na kojima se razgovara na osnovu okvira od sedam tačaka koji je Vlada Srbije napravila u junu.

Jedno od otvorenih pitanja o kojima se trenutno razgovara jeste i organizovanje ponavljanja popisa na jugu Srbije.

"Neko je možda navikao da živi u organizovanom haosu, ali ako imate činjenicu da je u tri opštine popisano 5.500 Albanaca i da je samo u Bujanovcu, prema popisu - 456 Albanaca, zatim kada se, po zakonu, smanje sredstva za njihove aktivnosti - za Nacionali savet Albanaca, onda kažu 'mi smo diskirminisani' i na taj način se stvara problem - proizlazi da su Albanci stvarno diskriminisani", rekao je Stanković, gostujuću u Dnevniku RTS-a.

Prema njegovim rečima, zakone koji važe u Srbiji moraju svi da poštuju, pa i Albanci, a loš popis ili neodgovarajući broj stanovnika, kako je prikazano popisom, ima za posledicu činjenicu da je Nacionalni savet Albanaca prošle godine dobio oko 18,5 miliona dinara za svoj rad, a sada su ta sredstva smanjena na 13 miliona, s obzirom na to da se ona raspodeljuju u zavisnosti od broja stanovnika.

"To je korišćeno da se Srbima prigovori kako diskriminišu Albance smanjenjem sredstava predviđenih za Nacionalni savet", kaže Stanković.

Da bi se ponovo organizovao popis na jugu Srbije neophodna je podrška lokalnih lidera. Odgovarajući na pitanje da li je blizu dogovora, Stanković kaže da je popis realnost i da to mora da se obavi 2014. godine.

"Iskoristili smo prisustvo 25 ambasadora OEBS-a da zatražimo sredstva potrebna za održavanje popisa, ali moramo definitivno da kažemo hoćemo li da poštujemo zakone ove države, hoćemo li da poštujemo sva ona prava koje nacionalne manjine imaju, to je suština i od toga nećemo odstupiti", ističe Stanković.

Predsednik Koordinacionog tela kaže da će tražiti pomoć međunarodne zajednice i da se nada da će lokalni lideri biti dovoljno odgovorni da učestvuju u tome, a ima nekih naznaka u razgovorima da će se to prihvatiti.

"Imamo podršku međunarodne zajednice za organizovanje popisa", kaže Stanković.

Govoreći o tome ko ima više uticaja na ono što se događa na jugu Srbije, da li kosovski ili naš premijer, Stanković kaže da Koordinaciono telo, kao telo Vlade Srbije, teži da naš premijer ima dominantniji uticaj na ono što se dešava u Srbiji.

Ono što će biti verovatno jedan od testova za vlast Srbije pre nego što dođe do popisa jeste albanski Dan zastave, 28. novembra - praznik kada Albanci tradicionalno zastavu kače na državn2 institucije.

Stanković kaže da će se o tom pitanju raspravljati na simpozijumu u organizaciji Pravnog fakulteta u Nišu gde će učestvovati i predstavnici Pravnog fakulteta iz Tirane.

"Pozvaćemo i druge međunarodne institucije, da definitivno kažemo kako treba da izgleda zastava nacionalnih manjina", rekao je Stanković.

Zastava može da ima osnovu zemlje, u konkretnom slučaju Albanije, ali njena površina mora 30 posto da se razlikuje od površine zastave Albanije. To je standard, to su međunarodni propisi koji važe svuda pa će važiti i u Srbiji, objašnjava Stanković.

"Za ovaj 28. novembar je kasno da se promeni zastava, pošto nemaju predlog za zastavu nacionalnih manjina, ali sigurno sledeće godine se nadam da će to biti učinjeno", kaže Stanković.

Stanković je na kraju rekao da ga je URS predložio da bude na čelu Koordinacionog tela  i da ne oseća nikakvu razliku u funkcionisanju Koordinacionog tela, posle njihovog izlaska iz Vlade.

Nastavak na RTS...