Izvor: B92, 18.Dec.2015, 01:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stanišić i Simatović izlaze pred novo sudsko veće

Sudsko veće koje će voditi ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću imenovano je u Hagu odlukom Teodora Merona, predsednika Mehanizma.

Raspravnim većem predsedavaće sudija Barton Hol sa Bahama, a članovi će biti Solomi Balungi Bosa iz Ugande i Seon Ki Park iz Južne Koreje.

Hol je bio sudija Tribunala i predsedavao je u procesu protiv bivših policijskih zvaničnika Republike Srpske Mića Stanišića i Stojana Župljanina koji su nepravosnažno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osuđeni na po 22 godine zatvora zbog progona nesrba u Bosanskoj krajini tokom rata u BiH.

Sudija Hol član je i raspravnog veća koje sudi bivšem lideru Srba u Hrvatskoj Goranu Hadžiću, optuženom za zločine u istočnoj Slavoniji. Taj proces je u prekidu zbog Hadžićeve teške bolesti.

Balungi Bosa i Ki Park nisu bili sudije Tribunala, već su postavljeni direktno u Mehanizam.

Žalbeno veće Haškog tribunala poništilo je 15. decembra prvostepenu oslobađajuću presudu bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću zvanom Frenki i naložilo novo suđenje.

Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, a s proleća 2013. prvostepeno veće Tribunala oslobodilo ih je krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je prekjuče ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo tužilažtvo.

Veće predsedavajućeg Fausta Pokara (Pocar) ocenilo je da je prvostepeno veće pogrešilo u primeni zakona i tumačenju činjenica kada je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Prvostepene sudije - po apelacionom veću čijem se zaključku protivio jedan član - nisu dale "razumno obrazloženje" te odluke, niti su razmotrile da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.

Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu. Na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Apelaciono veće usvojilo je i žalbu Tužilaštva na nalaz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu pomagali i podržavali zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH zato što njihova pomoć, uključujući i slanje "crvenih beretki" na ratista, nije bila "direktno usmerena" na počinjenje zločina.

Sudija Pokar rekao je da je standard "direktne usmerenosti" pogrešno primenjen i da odstupa od dugogodišnje sudske prakse Tribunala, kao i da je suprotan međunarodnom običajnom pravu, po kojem za zločine može biti odgovoran svako ko pruža pomoć počiniocu, ako ima saznanja da bi ta pomoć mogla biti iskorišćena za činjenje zločina.

Tom zaključku usprotivio se sudija Karmel Agijus, koji je i predsednik Tribunala.

Na osnovu standarda "direktne usmerenosti", Tribunal je ranije pravosnažno oslobodio generala Momčila Perišića, ali je zatim drugo apelaciono veće u predmetu Nikole Šainovića presudilo da je primena tog pravnog standarda bila pogrešna. Na tu presudu pozvalo se i apelaciono veće, poništavajući oslobađajuću presudu Stanišiću i Simatoviću.

Ocenjujući da ne bi bilo primereno i praktično da samo ispravi ove greške prvostepenih sudija i primeni ispravne pravne standarde, apelaciono veće je naložilo da Stanišiću i Simatoviću bude suđeno ispočetka, po svih pet tačaka optužnice,

To je prva takva odluka u istoriji Tribunala. Ponovo je bilo suđeno i lideru OVK Ramušu Haradinaju, ali ne po celoj optužnici.

Stanišić i Simatović, koji su na izricanje konačne presude došli sa privremene slobode u Srbiji, biće do daljeg zadržani u pritvoru Tribunala u Sheveningenu (Scheweningen).

Optuženi su za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Prvostepenom oslobađajućom presudom bilo je utvrđeno da su Stanišić i Simatović opremali, obučavali, finansirali , kontrolisali i na ratišta u Hrvatskoj i BiH slali "crvene beretke" koje su, s drugim jedinicama, "počinila zločine deportacije i prisilnog premeštanja na brojnim lokacijama u Hrvatskoj i BiH".

Raspravno veće je, takođe, utvrdilo da su te formacije i "škoprioni" "počinili veliki broj ubistava Hrvata, Muslimana i drugih nesrba u Hrvatskoj i BiH".

Stanišić i Simatović.po danas poništenoj presudi, "crvenim beretkama" nisu "upravljali" u tim operacijama, iako su njihovo učešće "organizovali".

Prvostepeno veće je, u danas poništenoj presudi, zaključilo da je "razumna mogućnost" da su, upućujući "crvene beretke" van Srbije, Stanišić i Simatović imali "ograničenu nameru... uspostavljanja i održavanja srpske kontrole nad velikim delovima Hrvatske i BiH".

Posle oslobađajuće presude, Stanišić i Simatović pušteni su na slobodu 30. maja 2013. i vratili su se u Srbiju. Od danas su ponovo u pritvoru Tribunala.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009, a izvođenje dokaza završeno je 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a u odbranu optuženih iskaz su dala 33 svedoka. Više puta pre i tokom procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.

Nastavak na B92...