Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Mar.2017, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se zaista dešava u vašem telu kad osetite strah?
Zašto nas određene stvari plaše? Kako kroz prizmu nauke možemo da objasnimo šta se dešava u našem telu kad se uplašimo?
Kulturološki uticaji mogu navesti ljude da osećaju strah od određenih stvari, pa se tako mnogi ljudi plaše crne mačke ili klovnova ubice. Međutim, postoje univerzalni okidači straha, prema rečima neuropsihijatra Katerin Braunlov.
„Visina, životinje, munje, paukovi, neko ko trči za vama u mračnoj ulici - uopšteno, ljudi imaju neku >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << vrstu reakcije straha na ovakve stvari“, kaže Braunlove.
Faktor straha
Pre svega, strah je uglavnom mehanizam preživljavanja. Kada čula otkriju izvor stresa koji može da predstavlja pretnju, mozak aktivira niz reakcija koje nas teraju ili da se borimo za život ili da pobegnemo što brže možemo (ovakva reakcija kod sisara je poznata kao bori se ili beži)
Strah je regulisan delom mozga koji se zove amigdala, pa kad stres aktivira amigdalu, privremeno se zamenjuju svesne misli, tako da telo može svu svoju energiju da usmeri na suočavanje s pretnjom, piše LiveScience.
Zato dolazi do ubrzanog rada srca i disanja, krv se iz stomaka preusmerava više ka mišićima, kako bi mogli da se bore ili da trče.
Reakcije na strah
Neke od reakcija na strah su jeza (koja nam sada neće pomoći, ali kad su naši predaci imali više dlaka na telu, kad se naježe su izgledali veće i moćnije) i kočenje u mestu (ako se ukočite, manja je verovatnoća da će vas predator primetiti).
Emocionalni odgovor na strah jeste podizanje nivoa uzbuđenosti što telo i um ostavlja fokusiranim i opreznim dok pretnja ne nestane.
Čak i bebe mogu da se plaše stvari poput glasnih zvukova, iznenadnih pokreta i nepoznatih lica, a mlađa deca mogu da se plaše stvari za koje odrasli znaju da nisu stvarne.
Tek kad dete napuni sedam godina može da razlikuje šta su stvarne pretnje, a koje žive samo u njihovoj mašti.
Suočavanje s našim strahovima
Za razliku od životinja, ljudi mogu da procesuiraju strah i da ga eliminišu kad shvate da nisu u stvarnoj opasnosti.
Ljudi mogu da se uznemire i uplaše, ali umesto da beže, preispitaće situaciju i shvatiti da ne treba da reaguju u stilu bori se ili beži.
Neki ljudi namerno tragaju za iskustvima koje će ih uplašiti, poput gledanja horor filmova, uživanja na rolerkosterima ili bilo šta što će stvoriti osećaj neposredne opasnosti.
Danas se ljudi suočavaju s različitim stresovima, koje naši preci nisu mogli da zamisle: finansijski problemi, anksioznost i brojni društveni pritisci koji mogu da pokrenu strah. U poređenju s ovim strahovima, stari dobri strah može da vam pomogne da svakodnevne strahove obezazlenite.
„On daje ljudima perspektivu. Ukoliko ste zabrinuti jer želite da pričate sa šefom o povišici i onda vas nešto na smrt uplaši, shvatićete da razgovor sa šefom i nije tako velika stvar“, kaže Braunlove.
.jpg)
