Izvor: Blic, 12.Jan.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski operski pevač prvi put gost u Tirani
Pre ravno 64 godine, kada je u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu gostovala albanska operska pevačica sopran Tefta Taško Kočo, zabeležena je poslednja srpsko-albanska operska saradnja. Posle toga, apsolutno nikakve saradnje nije bilo ni u bivšoj Jugoslaviji - kaže u razgovoru za „Blic“ Aleksandar Dojković, tenor Narodnog pozorišta iz Beograda.
Zahvaljujući ovom beogradskom umetniku, na vrhu zgrade Nacionalne opere Albanije zavijorila se nedavno i srpska zastava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Učešće u međunarodnom operskom projektu, koji su organizovali Albanci, ovom solisti sonornog glasa, donelo je status prvog operskog pevača iz Srbije koji je zakoračio na scenu Nacionalne opere u Tirani. Dojkovićev nastup, albanska publika i mediji toplo su dočekali, a njegovo gostovanje otvorilo je prostor za preko potrebnu kulturnu saradnju između dva susedna naroda.
- Reč je o međunarodnom projektu povodom 20 godina od rušenja Berlinskog zida, pa se u skladu s prilikom na repertoaru našla čuvena nemačka opera „Saloma" Riharda Štrausa - kaže Dojković.
- Zahvaljujući uspešnom nastupu, koji sam 2008. godine ostvario u Italiji s našom produkcijom opere „Saloma" i odličnim kritikama koje sam tada dobio, imao sam dobre preporuke za učešće u velikom međunarodnom projektu u Tirani, kojem su prisustvovale diplomate iz čitavog sveta i Evrope. Usledio je lični poziv i ponuda za nastup od direktora Opere iz Albanije gospodina Žanija Cika, što sam sa zadovoljstvom prihvatio. Inače, Žani Ciko je jedan vrlo obrazovan gospodin, bivši violinista a sada dirigent, koji je veoma pozitivno nastrojen prema našoj zemlji, pamti bivšu Jugoslaviju i s poštovanjem se odnosi prema tekovinama naše kulture.
Ko je još od značajnih umetnika učestvovao u izvođenju „Salome" u Tirani?
- Dirigent je bio direktor Rimske opere, izvanredni maestro Nikola Kolabjanki, a rediteljka dugogodišnja direktorka Opere u Monte Karlu gospođa Patricija Panton, inače poznati svetski operski reditelj. Pored mene, protagonisti ostalih glavnih uloga bili su italijanski sopran Nauzika Poličikio u ulozi Salome, Tomas Gaželi iz Nemačke nastupio je kao Jokanan i Roj Stivens iz Amerike kao Herod. Zapravo Albanci su za glavne role, dirigente, reditelje i scenografe angažovali strance, tako da su u taj međunarodni tim okupili najbolje što su mogli. Samo su za male uloge angažovali pevače iz svoje zemlje.
Vaš nastup u velikoj meri predstavlja probijanje leda kada je reč o srpsko-albanskoj kulturnoj saradnji?
- Da, gospodin Ciko najavio je svoj dolazak u Beograd povodom tradicionalnog Novogodišnjeg koncerta 13. januara. Istovremeno će videti kojim resursima raspolažemo i da li je moguće ostvariti neku koprodukciju. Pored toga, dobio sam i ponude za neke albanske projekte. Radujem se daljoj saradnji, pogotovu što su me ti ljudi tako prijatno dočekali. Naš ambasador istakao je da sam za mesec dana, koliko sam boravio u Tirani, učinio više nego diplomate za deset godina. Otputovao sam pun skepse ne znajući šta ću tamo da zateknem, međutim oduševio sam se kako su me prihvatili i primili. Čak sam više aplauza dobio nego tenor iz Amerike, zemlje koja je njihov tradicionalni prijatelj. Pored ovacija u publici i sve značajne TV stanice su propratile događaj i za šest-sedam televizija sam dao intervju. Zbog manjka vremena na premijeri su me intervjuisale čak dve novinarke istovremeno. Iznenađujuće, ali oni su vrlo pozitivno orijentisani prema nama i veoma prate naše sportiste i muziku. U hotelu sam čak primetio da gledaju utakmicu Partizan-Zvezda.
Da li ste možda doživeli neke neprijatnosti, s obzirom na breme kojim su opterećeni srpsko-albanski politički odnosi?
- Direktno nisam, mada oni svakako podržavaju svoje nacionalne interse. Ipak, treba razdvojiti politiku države od svakodnevnog života i običih ljudi. U svakom slučaju, mislim da su nam Albanci iz Albanije više naklonjeni i spremniji na saradnju, od onih koji žive u Srbiji.
Kako inače funkcioniše saradnja sa zemljama u regionu kada je reč o operi?
- Mi vrlo dobro sarađujemo sa svim kolegama iz regiona, osim sa Albanijom. Drama je imala pomake u tom pravcu. Znam da je Drama Narodnog pozorišta pre nekoliko godina tamo gostovala i da je i ministar Nebojša Bradić išao u Albaniju na festival sa Beogradskim dramskim pozorištem. Međutim, što se opere tiče, saradnja nikada do danas nije ostvarena. Evo, konačno se dogodio prvi put.
Samouki operski mag
Nikada nisam završio srednju muzičku školu. Privatno sam se obrazovao i usavršavao u Francuskoj s italijanskim maestrima. To je bio moj lični izbor koji je pokazao velike i lepe rezultate. Najveća je nepravda da čovek radi nešto što ne voli. Mislim da nisam pogrešio u izboru, tim pre što sam zagazio u jedan ozbiljan repertoar. Na Novogodišnjem koncertu, kojem će prisustvovati gospodin Ciko pevaću čuvenu ariju „Plači pajacu" koju sam sa uspehom izvodio i u Italiji. Tokom januara nastupiću u glavnim rolama u predstavama naše nacionalne Opere - u „Pajacima" kao Kanio i u „Slepom mišu" kao Gabrijel fon Ajzenštajn. Imam dovoljno rola na repertoaru i zadovoljan sam u svakom slučaju.
Muzika - utočište od nepravdi
Veoma kasno ste se opredelili za karijeru operskog pevača, zapravo tek na sredini studija prava?
- Nema tu ničeg neobičnog jer su devedesete godine, kada sam doneo tu odluku, bile pune neizvesnosti, promena, nepravdi, a trebalo je da se bavim pravdom i pravom. Shvatio sam da je mnogo bolje da se bavim umetnošću i da na taj način šaljem ljudima dobre vibracije. Potpuno sam zadovoljan tom opcijom, pogotovu što sam iz jedne umetničke porodice. Moja majka je muzički pedagog i čitavog života sam okružen muzikom, stvaranjem, slikama, poezijom. Verovatno nije ni moglo drugačije da ispadne.
