Izvor: Politika, 06.Dec.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski dani na Kulturnom forumu u Peterburgu
Povodom 200 godina od rođenja Petra Petrovića Njegoša održani su i „Dani srpske književnosti”, a specijalni gost ruskih domaćina bio je pisac Goran Petrović
Peterburg, kulturna prestonica Rusije, bio je tri dana kulturna prestonica celog sveta. „Drugi međunarodni kulturni forum” okupio je više od 2.500 kulturnih poslenika iz više od 50 zemalja. Za tri dana održano je više od trideset diskusija u kojima su predstavnici svih žanrova kulture
– pozorište, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << književnost, film, cirkus, muzika, muzeji pokušavali da odrede mesto Rusije u međunarodnom kontekstu, a u slobodno vreme su uživali u dvadesetak izložbi, pozorišnih predstava, koncerata, opere, baleta...
Jedina zemlja koja se posebno predstavila bila je Srbija. Povodom 200 godina od rođenja Petra Petrovića Njegoša održani su „Dani srpske književnosti”, koje je otvorio počasni gost Foruma Slavenko Terzić, srpski ambasador u Rusiji. Razgovor je vodila Ksenija Jegorova, organizator.
Govoreći o odnosima Rusije i Srbije, Terzić je istakao da su dva slovenska naroda uvek bila bliska i prijateljske, i da su jedni drugima u istoriji uvek pomagali. On je podsetio na vreme kada je srpski kralj Dragutin pomagao ruskom narodu i crkvi, dok je Rusija bila pod tatarskom vlašću, kao što je posle pada Srbije pod vlast Turaka, Rusija pomagala Srbiji. Ambasador je podsetio i na znamenite Srbe koji su zauvek ostali deo ruske kulture i istorije – Savu Vladislavića, Mihaila Miloradovića, Atanasija Stojkovića, Teodora Jankovića Mirijevskog.
On je posebno ukazao na potrebu boljeg uzajamnog upoznavanja i širenja znanja o srpskom narodu, njegovoj istoriji, kulturi i civilizacijskim dostignućima u ruskoj sredini, kao i na potrebu intenzivnije kulturne razmene.
Miroslav Maksimović je u svom izlaganju „Njegoš i Rusija” podsetio da se ove godine obeležava ne samo 200 godina od Njegoševog rođenja, nego i 180 godina otkako je zavladičen u tadašnjoj ruskoj prestonici i 100 godina otkako je u Peterburgu otkriven prepis njegove pesme „Noć skuplja vijeka”.
Maksimović je istakao da je Njegoš, kao pesnik, klasik srpske književnosti, ali i više od toga, jedna od čvrstih tačaka oslonca srpske kulture uopšte i srpskog nacionalnog identiteta. U taj identitet u kome slovensku osnovu prvo prožimaju vizantijski, a kasnije zapadni uticaji – Njegoš je jednim zamahom, ugradio i učvrstio njegovo autentično jezgro, izvukavši ga iz epskog junačkog predanja – kosovski mit.
Dešavalo se da delo, nastalo na takvoj osnovi, bude stavljeno na neki pijedestal i tu okamenjeno – čas slavljeno, čas zaboravljeno, ali svakako izvan književnog života. Njegoševo delo je, međutim, ostalo živo u srpskoj književnosti, primali su ga kao svog i pisci klasičnog izraza, kao što je Ivo Andrić i izraziti, subverzivni modernisti, kao što je Miloš Crnjanski.
Maksimović je održao i veoma posećeno pesničko veče u kultnoj Peterburškoj knjižari „Red reči”.
Naša saradnica Ljubinka Milinčić je govorila o Njegošu, Puškinu i Romanovima, kao karikama u zajedničkoj istoriji dva slovenska naroda. Ona je podsetila da su velikani ruske i srpske poezije, Njegoš i Puškin, živeli u isto vreme, da je Puškin poznavao srpsku narodnu poeziju i divio joj se, da je Njegoš Puškina smatrao srećnim sinom velikog naroda, ali da je sudbina odredila da se nikad ne sretnu, iako do danas živi legenda o njihovom susretu.
Jedina prilika da dva pesnika „razgovaraju”, bila je Njegoševa molitva na Puškinovom grobu. Predstavljena je i knjiga Ljubinke Milinčić o poslednjem ruskom caru Nikolaju Drugom.
Goran Petrović je bio specijalni gost ruskih domaćina, pa je učestvovao i na plenarnom zasedanju foruma, kao i u diskusiji „Kultura – glavni smisao postojanja čoveka na zemlji”, kome su prisustvovali najpoznatiji pisci iz celog sveta.
Odgovarajući na pitanje o nacionalnom u književnosti, Petrović je odgovorio da je pitanje nacionalne i internacionalne književnosti zapravo splet centrifugalnih i centripetalnih sila.
Tu se mora naći pravi odnos između onih sila koje uvijaju prema unutra, ka nacionalnom i onih koje je odvijaju ka onome što je internacionalno. Ni jedno ni drugo samo za sebe nije dobro, jer svi mi nosimo u sebi i nacionalno i internacionalno kao što puž nosi svoju kućicu, i ona nam je ponekad teška, a ponekad se u njoj sklanjamo.
Gorana Petrovića, čijih je šest knjiga objavila upravo Peterburška „Amfora”, ruska publika veoma dobro poznaje, pa je književno veče pod nazivom „O čemu govorimo, kad govorimo o knjigama”, bilo veoma posećeno.
Ministar kulture Rusije Vladimir Medinski završio je forum rečima – da je Rusija već sada apsolutni lider kulture u svetu, a da Peterburg ima šanse da postane kulturna prestonica sveta.
K. R.
objavljeno: 06/12/2013
