Izvor: RTS, 31.Avg.2010, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske freske u Briselu
Izložba "Srbija - zemlja fresaka" otvorena u Evropskom parlamentu, u Briselu. Projekat je deo aktivnosti Ministarstva kulture, čiji je cilj da se svetu predstave srpska kultura i nasleđe.
Izložba "Srbija - zemlja fresaka", koja obuhvata 13 kopija fresaka iz najznačajnijih srpskih crkava i manastira, kao i odlivke kamene plastike i dve makete manastira Sopoćani i Mileševa, otvorena u sedištu Evropskog parlamenta u Briselu.
Ministar kulture Nebojša Bradić je, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predstavljajući kopije fresaka i ornamente manastira između 12. i 15. veka, naglasio da su to kulturna dobra i baština celog čovečanstva, jer su mnoge freske od Uneska proglašene za svetsku kulturnu baštinu, odnosno na spisku su dela u opasnosti.
Freske jesu simbol prošlosti, ali mogu biti važno nasleđe za budućnost, u kojoj će sve razlike biti poštovane i uvažene, istakao je Bradić.
Srpski ministar rekao je i da iskustvo pokazuje da kulturno nasleđe kao plodno tle za sve Evropljane ima ogroman potencijal za razvoj dijaloga, trpeljivosti i razumevanja među ljudima.
Bradić je ukazao na to da je važno da se predstavljanjem srpske kulture i baštine razveju izvesne predrasude, čime se Srbija predstavlja u pravom svetlu kao zemlja koja treba da bude uvažena i koja pripada i koja je pripadala Evropi u svakom smislu.
Potpredsednik delegacije EU za odnose sa jugoistočnom Evropom Viktor Boštinaru je naglasio da su Srbija i Balkan imali jaku, dramatičnu ulogu u istoriji, izrazivši čvrstu nadu da će izložene srpske freske, kao remek-dela evropske baštine, uticati na to da se otklone i neke oveštale predstave i predubeđenja o Srbiji.
Boštinaru je podsetio na to da su zahvaljujući bogatoj kulturi u manastirima i ulozi Srpske pravoslavne crkve Srbi uspeli da se odupru nasrtaju Otomanske Turske, a da su, u novijoj istoriji, dali doprinos pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu. Zato je, po njegovim rečima, "u područjima sukoba nužno zaštiti remek-dela srpske srednjevekovne umetnosti".
Kopije najznačajnijih fresaka
Postavka "Srbija - zemlja fresaka" predstavlja segment fonda Galerije fresaka u Beogradu i do sada je prikazana u Strazburu, Klagenfurtu, Ljubljani i Parizu.
Reč je o kopijama najznačajnijih fresaka iz crkava i manastira, među kojima su Bogorodica sa Hristom hraniteljem iz Bogorodice Ljeviške, Sv. Đorđe iz Dečana, ktitorski portret kralja Milutina i kraljice Simonide iz Gračanice, fragment kompozicije Rođenje Hristovo iz Sopoćana, Rođenje Bogorodice iz Crkve Sv. Dimitrija Pećke patrijaršije i druge.
Srednjovekovni manastiri, nastali između 12. i 15. veka, bili su duhovna utočišta i rasadnici srednjovekovne srpske umetnosti.
Kao materijalna svedočanstva o autohtonosti srpske kulture i specifičnog vizuelnog izraza srpske srednjovekovne duhovnosti, freske i kamena plastika predstavljaju kod za razumevanje srpske duhovnosti i kulture, a danas, osim religijskog aspekta, one su ujedno i oličenje srpskog kulturnog identiteta, navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture.
Izložba je sastavni deo aktivnosti Ministarstva kulture koje imaju za cilj da predstave srpsku kulturu i kulturno nasleđe na međunarodnom planu, čineći je što vidljivijom i gradeći svest međunarodne javnosti o našem kulturnom identitetu i vrednostima.
