Izvor: Blic, 17.Avg.2011, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srednja klasa nam izumire

Tokom protekle dve decenije, srednja klasa u Srbiji gotovo da je nestala. Prosvetni i zdravstveni radnici, nekada srednja klasa i praktično elita ovog društva, sada imaju tek prosečne plate u Srbiji. Status onih koji su sa svojim prihodima mogli sebi da priušte kvalitetan život, prema proceni ministra za rad i socijalna pitanja Rasima Ljajića, izgubilo je oko milion zaposlenih u javnom sektoru i industriji.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />- Realno gledano, ova kriza je najviše pogodila upravo taj srednji sloj, a to je oko milion ljudi. Siromašni su već siromašni, i tu nema dalje. Sa globalnom ekonomskom krizom koja je zakucala i na vrata Srbije na jesen 2008. godine, ovaj društveni sloj praktično je desetkovan - kaže za "Blic” ministar Ljajić.

On objašnjava da je početak nestajanja srednje klase krenuo još devedesetih godina, sa sankcijama, bombardovanjem i tranzicijom koja je usledila. Ta srednja klasa ljudi koji su sebi svake godine mogli da priušte zimovanja, letovanja i kvalitetniji život sada se bukvalno gubi.

- Mi smo došli do toga da u Srbiji imamo jednu malu grupu bogatih i veliku grupu siromašnih, između kojih se vide samo obrisi srednjeg sloja koji nestaje - objašnjava Ljajić

Perspektiva nam je očajna

Ministar Ljajić objašnjava da je srednji sloj motor razvoja svake ekonomije i svakog društva.

- Kako god stvari da postavite, bez otvaranja novih radnih mesta, pokretanja proizvodnje i izvoza mi ćemo imati stalno nestajanje srednje klase. Sa globalnom krizom koja je počela pre tri godine i ovom novom, perspektiva nam je jako loša - ocenjuje Ljajić.

Sa prosečnom srpskom platom koja je u junu bila 39.322 dinara, jedva da mogu da se pokriju osnovni troškovi života, pogotovo ako radi samo jedan član domaćinstva. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da jedno tročlano domaćinstvo za osnovne potrebe mesečno troši oko 50.000 dinara.

Precizne procene koliki su to prihodi koje bi jedna porodica morala da ima da bi se svrstala u srednju klasu, nema.

- To su domaćinstva, porodice čiji su prihodi značajno veći od prosečne mesečne potrošnje od 50.000 dinara. To bi mogao da bude iznos između 80.000 i 100.000 dinara. Po nekim mojim kriterijumima, to su recimo porodice koje mogu danas da letuju na moru, a nemaju tamo svoje kuće i vikendice. Oni po kupovnoj snazi ni izbliza nisu jednaki nekada jakoj srednjoj klasi koja je postojala u Srbiji, ali vode sličan kvalitet života - objašnjava zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

On objašnjava da srednju klasu koju smo imali sedamdesetih-osamdesetih godina Srbija više nema, ni u pogledu masovnosti ali ni kada se uporedi nivo potrošnje tada i sada. Srednja klasa primerena je ekonomiji koju imamo. Ako nemate jaku industriju, što mi evidentno nemamo, nema ni jake srednje klase.

- Srednjoj klasi pripadali su uglavnom obrazovani ljudi i industrijski radnici. Nekada su mogli da letuju, zimuju, školuju decu, da priušte sebi odlazak u bioskop, pozorište, imali su vikendice. Može se postaviti pitanje da li se sadašnji srednji sloj može uporediti sa nekadašnjim. Po standardu, sigurno ne. Ako uzmete čak i da je devedesetih, u vreme Ante Markovića, prosečna plata bila 600 maraka, što je danas nominalno više od 1.000 evra, onda je razlika sasvim jasna - kaže Kovačević.

SUBOTICA: Četvoročlana porodica Delić

Pamtimo vremena kad smo mnogo bolje živeli

Četvoročlanoj porodici Delić iz Male Bosne kod Subotice do kraja ovog meseca predstoji jedno od najtežeg prebrojavanja novca, pošto ga neće biti dovoljno za opremanje dvojice dečaka za školu. Dijana Delić i njen suprug Nebojša rade, međutim plate nisu dovoljne za sve troškove.

- Zaposlena sam, a muž je sezonski radnik. Pamtim vremena kada smo imali manje novca, ali smo bolje živeli. Na hrani ne mogu da štedim zbog Adriana (9) i Aleksa (7), ali zato više ne kupujem garderobu. Deca dobiju od starijih poznanika odeću, a za školu im moram kupiti nove patike, trenerku, farmerice, majice, knjige i pribor, mada ne znam od čega - kaže Dijana Delić.

Prema računici Delića, za knjige i školski pribor starijeg sina trebalo bi oko 7.000 dinara, a za mlađeg oko 5.000 dinara. Po detetu za novu garderobu neophodno je najmanje 10.000 dinara.

- Ne znam kako sastavljamo kraj sa krajem. Dugujemo za komunalije, ali vodimo računa da ipak platimo najneophodnije. O letovanju ne razmišljamo, a ono što bi u kući trebalo zameniti novim, krpimo - kaže Delićeva.

KRAGUJEVAC: Tročlana porodica Jevtović

Na odlazak na more već godinama i ne pomišljamo

Živeo sam od svoje plate, sa porodicom išao na more, a odlazak i plaćanje računa u restoranu ili kafani nije se ni dovodio u pitanje. Sada nas troje, supruga, ja i sin diplomirani matematičar živimo od dve penzije i ukupno 43.000 dinara. Sin je fakultetski obrazovan i umesto da radi, ima deset godina staža na birou, nema posla, a to znači da ne može sebi ništa da priušti, a kamoli ono što sam ja u njegovim godinama mogao sa svojom platom - kaže Gradimir Jevtović, penzioner iz Kragujevca.

Gradimir ima 63 godine, nekada je radio kao mehaničar u „Goši" i fabrici lanaca „Filip Kljajić" i u penziju je otišao sa 40 godina, tri meseca i četiri dana staža.

- Od plate smo mogli da priuštimo sve što je jedna prosečna porodica srednjeg staleža mogla tada sebi da priušti. Redovno smo išli na letovanje, školovao sam sina, kupio sam i kola, i u kući se nije ni na čemu preterano štedelo niti se u nečemu oskudevalo. Kredit nikad nisam uzeo, a sa primanjima u kući mogao sam da pripomognem i roditeljima. Imao sam ušteđevinu, ali ona je propala devedesetih godina jer sam novac dao banci. Pre tih naših devedesetih, gde god sam radio vrednovao se rad, a kad je došla kriza, preduzeće izgubilo tržište, a mi radnici ostali bez plata. U „Filipu Kljajiću" ostali su mi dužni 18 plata - kaže Gradimir.

U vreme kada se, kako kaže, živelo normalno, buvljak nije ni postojao, a svake godine za Novu godinu i Božić kupovalo se odelo.

- Poslednji put kupio sam odelo pre pet godina. Danas nema nikakvih investicija, a ni letovanja. Poslednji put sam bio na moru 1987. godine. Ako je za utehu, kad izmirimo sve račune za komunalije, ne moramo da brinemo da li će biti novca za pijacu.

OBRENOVAC: Četvoročlana porodica Sinđelić

I pored dve plate, moramo ekstra da radimo

Pre pet-šest godina je, čini mi se, bilo lakše. Sada je mnogo teže jer su plate nekako stale, a cene samo divljaju. Troškovi života su veći, posebno za porodicu sa dvoje dece kakva je moja, objašnjava za "Blic” Snežana Sinđelić i dodaje da su nekada više kupovali.

Kako kaže, nekada je bilo para i za markiranu garderobu i kvalitetniju hranu.

- Mi idemo svake godine na more, ali to ne bi bilo moguće da moj muž pored redovnog posla ne radi i privatno. Sa naše dve prosečne plate more ne bismo videli. Ovako sve što se dodatno zaradi stavi se sa strane i koristi za leto. Znate, to nije nikakav luksuz. Nema restorana, pića na plaži. Kuva se i nosi se hrana od kuće jer je to za nas jeftinije - priča Snežana.

Porodica Sinđelić ima dva školarca koje svake godine treba pripremiti za školu. Svakog septembra samo za knjige, garderobu i pribor potroši se oko 500 evra.

- Ove godine knjige su besplatne, tako da smo uštedeli oko 200 evra, što nije malo. Tako ćemo 10.000 dinara koje smo davali svakog septembra za knjige, staviti sa strane za sledeći godišnji odmor. Kakva vremena dolaze, sigurno će nam trebati - ocenjuje Snežana Sinđelić, koja kako kaže ne pamti ni kada je poslednji put bila u pozorištu.

Nastavak na Blic...

TvojPortal.com: Srednje klase u Srbiji gotovo da nema