Izvor: Mondo, 11.Avg.2015, 14:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji od migranata - šest miliona evra

Prosečno jedan migrant u Srbiji potroši od 25 do 50 evra, a od početka godine ukupno su ostavili oko šest miliona evra, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Foto: Mondo/ Goran Sivački

On je rekao za RTS da novac od migranata najčešće završava van sistema, najčešće u nečijim džepovima, odnosno u oblasti sive ekonomije, jer "svako ko pomisli da može na azilantima da zaradi, ostaje nekažnjen". >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo <<

Ništa od "logora za emigrante"

Ministar Aleskandar Vulin je ponovio danas da od Srbije niko nije tražio, niti je ona kome nudila da sagradi prihvatni centar za smeštaj 400.000 imigranata sa Bliskog Istoka. Izjavu predsednika skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti Momira Stojanovića, u kojoj je naveo da Evropska unija od Srbije traži izgradnju tog centra on je okarakterisao kao "pomalo neopreznu", koja je "mogla da se različito tumači". Vulin je dodao da, kao predsednik radne grupe Vlade koja se bavi problemima migranata, poručio da Srbija ne gradi i neće graditi nikakav prihvatni centar, pogotovo ne za takav broj ljudi.

Đurović je istakao da je jako važno da se ne podiže tenzija i ne šire neproverene informacije, jer nisu tačni podaci koji su se pojavili pre nekoliko dana, da naša država na migrante troši 150 miliona evra i da će se graditi prihvatni centar na jugu zemlje.

"Mi o izgradnji prihvatnog centra na jugu Srbije ništa nismo čuli. Iole ozbiljna zemlja ne bi razmišljala o tome na takav način i mi smo zatečeni takvom informacijom", kazao je Đurović.

Prema njegovim rečima, izdavanje ličnih karata i registracija su prvi koraci ka kontrolisanju migranata. On je ocenio da se odnos prema migrantima nije mnogo promenio od prvog talasa, koji je pogodio našu zemlju i dodao da će Srbiji uskoro biti neophodne donacije EU.

Podsetivši da je osnovan prihvatni centar u Preševu, on je napomenuo da se aktivnost Centra ipak svodi na evidentiranje, jer pomoć i kontrola izostaju u urbanim centrima i blizu granice.

"Takođe, nemamo registraciju kao i što nemamo lične karte za tražioce azila, i tu stojimo u mestu", naveo je Đurović, istakavši da ne vidi problem u tome da se migranti registruju i da se izdaju lične karte, jer je to prvi uslov da se upravlja procesom migracije.

Đurović je zaključio da je našoj zemlji za sada najpotrebnija solidarnost, primetivši da građani na terenu, ipak, pokazuju određenu vrstu empatije sa migrantima.

Nastavak na Mondo...