Izvor: RTS, 30.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u dubokoj recesiji
Svetska ekonomska kriza je dodatno pogoršala ekonomsku situaciju u Srbiji, koja je već u dubokoj recesiji, smatraju ekonomisti. Kriza će trajati najmanje tri godine, ove godine moguć veći pad BDP od 10 odsto. Ulaganje u poljoprivredu i infrastrukturu za brži izlazak iz krize.
Srbija je u dubokoj recesiji i biće dobro ako pad bruto domaće proizvodnje ne bude veći od 10 odsto. Svetska kriza samo je pogoršala situaciju, ali bi, smatraju ekonomisti, i bez nje Srbija zapala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u krizu - zbog velikog spoljnotrgovinskog deficita i zavisnosti od uvoza kapitala.
Stara garda ekonomista - akademika, i više od trideset njihovih mlađih kolega, slažu se - svet je u krizi koja se može porediti sa onom iz tridesetih godina prošlog veka.
Potrajaće najmanje tri godine. Najjače će pogoditi zemlje-izoznice i one zavisne od stranog kapitala - među kojima je i Srbija.
"Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi i biće dobro ako ukupan BDP u 2009. godini ne bude smanjen za više od 10 odsto, a to se lako može dogoditi, pogotovo ako ne bude rasta poljoprivredne proizvodnje", rekao je Mlađan Kovačević iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Privredni rast u Srbiji godinama se zasnivao na brzom rastu uvoza i povećanju spoljnotrgovinskog deficita. Bespotrebno je postala zavisnik od stranog kapitala - procene su da bi ove godine za pokrivanje deficita platnog bilansa i servisiranje spoljnog duga trebalo oko 14 milijardi dolara.
Neophodna adekvatna fiskalna politika za budžet
"Srbija ima svoju krizu. U svetu nas nema mi smo i bez svetske krize u krizi. Samo sada imamo fino izvinjenje, ceo svet je u krizi pa ne možemo mi da budemo mimo sveta", izjavio je akademik Ljubiša Adamović sa Univerziteta Florida.
Zarad bržeg izlaska iz krize, ekonomisti predlažu da se stimuliše poljoprivreda, ulaže u infrastrukturu, da se povoljnijim kreditima poveća tražnja.
Uz fiskalnu politku kakvu primenjuju druge zemlje, navodi eksperti, prihodi države bili bi bar tri puta veći.
Ekonomisti upozoravaju da sve zemlje preduzimaju ozbiljne mere kako bi prebrodile naredne godine, i da za sada nema nijednog znaka oživljavanja proizvodnje.
