Izvor: Politika, 20.Jan.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija počinje pregovore o članstvu u EU

Briselske diplomate nezvanično kažu da je ambiciozno to što zvanični Beograd želi da Srbija do 2020. postane članica Evropske unije

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Iako je tehnički deo pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji već počeo takozvanim skrininzima, u kojima se procenjuje koje evropske tekovine EU Srbija treba da usvoji, zvanični pregovori počinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << danas u 9 časova u Briselu, gde će se održati prva međuvladina konferencija Srbije i EU.

Na ovom, kako kažu briselske diplomate, „simboličnom ali politički važnom sastanku”, koji će trajati oko 45 minuta, Srbiju će predstavljati premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić i šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević. S druge strane, EU će predstavljati Evangelos Venizelos, vicepremijer i šef diplomatije Grčke koja predsedava Savetu EU, potom evropski komesar za proširenje Štefan File, stalni predstavnici država članica pri EU kao i nekoliko šefova diplomatije EU koji nemaju obavezu da budu na ovom sastanku ali žele svojim prisustvom da daju veći značaj početku pregovora sa Srbijom.

Ovaj skup će uglavnom biti ceremonija u kojoj će Venizelos i File predstavnicima Srbije izneti uvodnu izjavu EU, kao i pregovarački okvir EU, koji su utanačeni još 17. decembra na sednici Saveta ministara za opšte poslove EU i diplomatskim kanalima prosleđeni Beogradu.

S druge strane, premijer Dačić će evropskim zvaničnicima izneti uvodnu izjavu i pregovaračku poziciju Srbije u kojoj će se, kako saznaje „Politika”, istaći namera Beograda da pregovori budu završeni do 2018. kako bi Srbija 2020. ušla u EU.

Evropske diplomate u Briselu juče nisu htele da zvanično ocenjuju ovu nameru Beograda, ali su nezvanično za „Politiku” rekli da taj „ambiciozni plan nije previše realan” jer je neophodno da budu „sprovedene mnogobrojne reforme, postizanje novih i primena već postignutih sporazuma između Beograda i Prištine”.

Iako se zvanično zovu pregovori, Srbija i ostale države kandidati zapravo ne mogu da pregovaraju sa EU o tome koje će uslove za članstvo ispuniti već samo kada i u kojem roku će ispuniti političke uslove i usvojiti sve pravne tekovine EU, uz dogovor o nekim eventualnim izuzećima i prolongiranju rokova. Ono na šta Srbija ne može da utiče jeste pregovarački okvir EU, koji je Savet EU usvojio na decembarskom sastanku. Taj okvir EU, u koji je „Politika” imala uvid, nalaže da napredak Srbije kad članstvu u EU bude procenjivan na osnovu uslovljenosti iz procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i kriterijuma iz Kopenhagena (koji nalažu stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, potom postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnosti da se suoči sa pritiskom konkurencije i tržišnih sila u okviru EU, kao i sposobnost ispunjavanja obaveza iz članstva).

Napredak Srbije će se procenjivati i po „kontinuiranom angažmanu Srbije ka vidljivom i održivom napretku u odnosima sa Kosovom”, koji treba da vodi ka „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u formi pravnoobavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora Srbije”. Od Srbije se očekuje i da „u dobroj veri primeni do sada postignute sporazume iz dijaloga sa Kosovom, da u potpunosti poštuje principe aktivne regionalne saradnje”, kao i da sarađuje sa Euleksom, ali i da kroz dijalog reši ostala značajna pitanja i sarađuje sa Kosovom oko neophodnih tehničkih i pravnih pitanja.

Osim toga, Srbiji se nalaže da sve probleme sa granicama reši na miran način u skladu sa Poveljom UN, uključujući, ako je potrebno, obaveznu nadležnost Međunarodnog suda pravde ili mehanizme arbitraže.

Pregovarački okvir za Srbiju se razlikuje i po tome što je najveći značaj u pregovorima dat – osim poglavljima 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost – i poglavlju 35, koje će uključiti pitanja u vezi sa normalizacijom odnosa s Kosovom.

U pregovaračkom okviru EU se striktno navodi da ukoliko Srbija znatno zaostaje u napredovanju u poglavljima 23, 24 i 35 u odnosu na sveukupni pregovarački proces, Ukoliko EU proceni da pregovori i primena sporazuma Beograda i Prištine ne napreduju očekivanim tempom, Srbija ne može da očekuje napredak u pregovorima o ostalim pitanjima, koliko god brzo sprovodila reforme u tim oblastima.

Pregovarački proces po poglavljima je na izvestan način već počeo takozvanim skriningom, to jest pretresanjem i analizom pravnih tekovina EU i Srbije u kojem se uočavaju razlike između pravnih propisa ali i određuje koje propise Srbija mora da usvoji pre nego što počne pregovore u određenom poglavlju.

Srbija je dosad već započela ovu proceduru u poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava), 24 (pravda, sloboda i bezbednost) i 32 (kontrola javnih finansija), a sutra počinje skrining i za poglavlje 35 u kojem će se osim statutarnih pitanja razmatrati i napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Nenad Radičević

----------------------------------------------

Marka povodom početka pregovora

Povodom početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, danas će biti puštena u promet posebna poštanska marka, saopšteno je iz Javnog preduzeća Pošta Srbije.

Kako se navodi, to preduzeće je, u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i pregovaračkim timom za pristupanje Srbije EU, pripremilo posebnu seriju poštanske marke kojom se obeležava početak pregovora.

Fonet

objavljeno: 21.01.2014.

Nastavak na Politika...