Izvor: Politika, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija optužena za mučenje bolesnika
Slika dvadesetjednogodišnjeg mladića sa Daunovim sindromom koji je već jedanaest godina vezan za krevet, polugola deca koja obeduju i vrše i nuždu u krevetima i sedmogodišnja devojčice sa oboljenjem mozga koja nije dobila medicinski tretman koji joj može spasiti život, jer je lekar ocenio "da će ionako umreti", slika je Srbije koja je poslata u svet posredstvom izveštaja međunarodne Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju. Izveštaj pod nazivom "Mučenje kao lečenje", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je prezentovan na jučerašnjoj konferenciji za novinare, nastao je nakon četiri godine istraživanja u ustanovama socijalne zaštite u kojima se leči više od 17.200 dece i odraslih, a istraživanjem su obuhvaćeni Institut za decu i mlade "Kolevka" u Subotici, Institut za mentalne bolesti u Čurugu, Institut za decu i mlade u Kulini, Specijalna institucija za decu i mlade u Stamnici i psihijatrijske bolnice u Vršcu i Kovinu.
U izveštaju koji je pre objavljivanja u srpskoj javnosti prezentovan u "Internešenel herald tribjunu" i "Njujork tajmsu" navodi se da su deca i odrasli koji se leče u našim ustanovama socijalne zaštite fiksirani za krevete i ponekad godinama onemogućeni da izađu iz postelje. U njemu se takođe upozorava da nehigijenski uslovi, zarazne bolesti, nedostatak medicinske nege, rehabilitacije i sudskog nadzora, čini smeštaj u srpskim institucijama opasnim po život, kako za decu, tako i za odrasle.
Među slikama koje po brutalnosti konkurišu onima koje su iz Srbije slali u svet tokom devedesetih godina nalazi se i fotografija izgladnele i dehidrirane devojčice, koja pati od dijareje opasne po život i leži fiksirana u krevecu u Kulini, dečaka sa Daunovim sindromom koji lupa glavom o metalne rešetke kreveta i dece fiksirane za stolice oko struka i nožnih članaka.
U ovom izveštaju takođe se tvrdi da u Srbiji ima 78 ustanova socijalne zaštite za osobe sa posebnim potrebama u kojima je "u uslovima opasnim po život" smešteno oko 11.350 osoba, među kojima je 2.300 dece. Direktor Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju Erik Rosental ističe da je vezivanje deteta za krevet nešto najstrašnije što je video u svojoj karijeri advokata osoba sa invaliditetom dugoj 14 godina. "Reč je o najstrašnijem mučenju bespomoćne dece, koja su vezana za krevete i ne mogu da se pomeraju", precizirao je Rozental.
On je, takođe, ocenio da se u ustanovama socijalne zaštite krše fundamentalna ljudska prava i poručio da Vlada Srbije mora da poštuje Ustav republike i Povelju Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima da bi obezbedila tim ljudima uslove za normalan život.
"Pozivamo Vladu Srbije da istog trenutka nešto promeni. Srbija ima odlične propise. Mi smo veoma zadovoljni što Ustav Srbije kaže da diskriminacija fizički ili mentalno nesposobnih neće biti tolerisana, ali čemu svi ti odlični propisi, ako se ne primenjuju u praksi", upitao je Rozental.
Predstavnica Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju Lori Ahern ocenila je da su deca u ustanovama u Srbiji zlostavljana "jer se vezuju za krevete, nemaju adekvatnu medicinsku negu i često se samopovređuju – ujedaju se, sama sebe udaraju, pokušavaju sebi da iskopaju oči". Ona je navela primer jednog dečaka koji čak jedanaest godina nije napustio postelju u ustanovi socijalne zaštite u Stamnici.
Opisujući neke drastične situacije kršenja ljudskih prava koje je videla u institucijama u Srbiji, ona je naglasila da su joj u užasnoj uspomeni ostale slike dece trajno vezane za krevete i kolevke. "Oni godine provode u tim krevetima, jedu u tim krevetima, vrše nuždu u tim krevetima, žive i umiru u tim krevetima", navela je Lori Ahern.
Istraživači Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju takođe su došli do zaključka da u institucijama u Srbiji postoji upadljiv nedostatak rehabilitacije, fizikalne terapije i medicinske nege za decu i odrasle sa posebnim potrebama. Bez aktivnosti, kretanja ili fizikalne terapije deca i odrasli kategorisani kao "nepokretni" mogu patiti od iskrivljenih i atrofiranih udova i kičme, dislokacije kostiju i imati probleme sa disanjem.
Tokom zime, istraživači su zatekli institucije sa malo ili bez grejanja, sa pacijentima koji se zbijaju oko radijatora pokušavajući da se zagreju. Mnogi od njih boravili su u prostorijama sa kapama i u kaputima. Direktor ustanove u Čurugu rekao je da u ovoj ustanovi socijalne zaštite ima pacova i miševa i da su zidovi zgrade od azbesta. Zbog toga što nemaju kupatila i vodovodne instalacije korisnici su bili primorani da vrše nuždu u kofama, koje su držali ispod svojih kreveta.
Erik Rozental izrazio je nadu da će ovaj izveštaj omogućiti pritisak Evropske unije na Srbiju da hitno pokrene akciju usmerenu ka poboljšanju uslova u pomenutim zdravstvenim institucijama. On je takođe podsetio da je Organizacija za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju 1972. uradila sličan izveštaj, u kome je meta kritike bila institucija Vilibruk u SAD i dodao da je država reagovala tek na glas javnosti, odnosno posle objavljivanja video-snimka na kome su se videli ponižavajući uslovi u kojima žive osobe ometene u razvoju. Ova organizacija za zaštitu prava osoba objavila je slične izveštaje o ljudskim pravima u Mađarskoj, Meksiku, Peruu, Rusiji, Turskoj, Urugvaju, Argentini, Rumuniji i o administraciji UN na Kosovu.
K. Đorđević
--------------------------------------------------------------------------
Ljajić zabranio prijem dece u Kulinama
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić uručio je juče Domu za retardirane u Kulinama kod Aleksinca rešenje o zabrani daljeg prijema dece, najavljujući da će uskoro početi i izmeštanje najmlađih štićenika koji se već nalaze u njemu.
Ljajić je u izjavi Tanjugu podsetio da je prilikom osnivanja tog doma, pre 50 godina, bilo predviđeno da on prima samo odrasle retardirane osobe, ali da su u njemu od samog početka smeštana i deca.
On je rekao da je ministarstvo sada donelo odluku da prvo izmesti decu do sedam godina, a zatim i svu preostalu decu do 18 godina i zbrine ih u drugim institucijama koje su osposobljene za brigu o deci ometenoj u razvoju. "Samim tim, biće smanjen broj korisnika, što će omogućiti da se u tom domu pružaju kvalitetnije usluge", naglasio je Ljajić.
On se složio sa nekim primedbama navedenim u američkom izveštaju, ali ne i sa nazivom "Mučenje kao lečenje" koji, kako je rekao, dezavuiše namere i optužuje sve one koji su svesni tog problema i na najhumaniji način nastoje da pomognu deci sa posebnim potrebama.
Prema njegovim rečima, sporne su i preporuke da se uslovi put Srbije ka Evropskoj uniji time što će rešiti ovaj problem. "Mi ćemo uraditi čitav niz novih mera, ne zbog ovog izveštaja, već zato što je taj proces već započet", naglasio je Ljajić.
Tanjug
[objavljeno: ]
