Izvor: RTS, 21.Jun.2012, 16:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija na začelju Evrope

Srpski bruto domaći proizvod po stanovniku, meren prema kupovnoj moći, tri puta je niži od proseka Evropske unije. Niži standard od Srbije imaju samo Albanija i BiH.

Prošlogodišnji bruto domaći proizvod Srbije po stanovniku, meren prema standardima kupovne moći, jednak je 35 odsto proseka Evropske unije, pokazali su preliminarni podaci koje je objavio zavod EU za statistiku, Evrostat.

Domaćinstva u Srbiji su u prvom kvartalu ove godine prosečno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mesečno raspolagala sa 52.050 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Od ukupno raspoloživih sredstava 94,3 odsto su prihodi u novcu, a 5,7 odsto prihodi u naturi. Najveći udeo u novčanim prihodima imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa - 46,5 odsto i penzije - 35,4 odsto.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznose 49,421 dinar, od čega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića - 40,3 odsto.

Podaci o potrošnji su prikupljeni anketom 1.146 domaćinstava.

Životni standard građana Evropske unije znatno se razlikuje, u zavisnosti od toga u kojoj zemlji žive. To pokazuje istraživanje Evropskog zavoda za statistiku, koji je poredio bruto domaći proizvod sa kupovnom moći.

Tako je BDP najbogatijeg Luksemburga gotovo tri puta veći od proseka u Uniji, a od najsiromašnije Bugarske - koja je malo ispred nas - i do šest puta. Srbija je jedna od tri evropske zemlje sa najnižim standardom.

Pored toga, srpski BDP prema stvarnoj individualnoj potrošnji je iznosio 44 odsto proseka EU, objavljeno je na sajtu Evrostata.

Bruto domaći proizvod - možda nekima zvuči kao složena ekonomska kategorija a, u stvari, to je sve ono što stanovnici jedne zemlje stvore za godinu dana.

"Kad je reč o bruto društvenom proizvodu interesantno je da dok Slovenija ima dva miliona, Hrvatska četiri, Srbija sedam do osam miliona stanovnika, masa BDP-a je slična i to pokazuje da je kod nas BDP znatno niži nego u Hrvatskoj i Sloveniji. Nažalost svako poređenje sa zemljama izvan užeg regiona dovodi do toga da se mi nalazimo u još lošijoj poziciji", objašnjava ekonomista Hasan Hanić.

Kada se ono što stvorimo uporedi sa onim šta za to možemo da kupimo - niži standard od nas imaju Albanija i Bosna i Hercegovina. Od nekadašnjih jugoslovenskih republika, najbolje je plasirana Slovenija.

"Treba posmatrati uvek istorijski kontekst u kojem su nastali takvi odnosi. Srbija je i u bivšoj Jugoslaviji bila na nivou proseka, a Slovenija i Hrvatska su bile razvijenije. Onda su sankcije Srbiji smanjile BDP-a za dve trećine, mnogo je veći uticaj sankcija bio na Srbiju nego što je bio uticaj rata na Hrvatsku", kaže ekonomista Milojko Arsić.

Bez poređenja sa Evropom

Ni druga poređenja nam, na žalost, ne idu u prilog. Iako naših 15 milijardi evra državnog duga na prvi pogled deluju malo prema stotinama i hiljadama milijardi grčkog ili španskog duga - ekonomisti kažu da mi s njima ne možemo da se merimo.

"Španija ima istu nezaposlenost, gotovo svaki četvrti ne radi kao i kod nas, ali imaju i velike čak i veće probleme što se dužničke situacije tiče. Međutim, nama je s obzirom na nizak nivo ekonomske razvijenosti i bruto društveni proizvod po stanovniku - sužen manevarski prostor", ističe ekonomista Mihailo Crnobrnja.

On dodaje i da Srbija ne može da krene u neke aspekte štednje koje Španija i Grčka mogu i da bi situacija kod nas bila mnogo gora.

Više nezaposlenih od nas, u regionu imaju Makedonija i Bosna i Hercegovina. Ni sa prosečnom platom od 365 evra nismo na dnu lestvice. Manje od nas zarađuju Makedonci i Albanci.

Najbogatija zemlja EU Luksemburg, ima BDP po stanovniku koji iznosi 274 odsto evropskog proseka prema kupovnoj moći, a 150 odsto prema stvarnoj individualnoj potrošnji, pokazali su podaci Evropskog zavoda za statistiku.

Iza Luksemburga se na drugom mestu nalazi Holandija, sa 131 odnosno 113 odsto proseka EU, a slede Austrija (129 odnosno 117 odsto), Irska (127 odnosno 10 odsto), Švedska (126 odnosno 115 odsto), Danska (125 odnosno 113 odsto) i Nemačka (120 odnosno 119 odsto).

Najsiromašnija članica EU je Bugarska, čiji BDP po stanovniku prema kupovnoj moći iznosi 45 odsto evropskog proseka, a prema stvarnoj individualnoj potrošnji 44 odsto, a ispred nje su Rumunija (sa 49 odnosno 47 odsto), Letonija (58 odnosno 56 odsto) i Litvanija (62 odnosno 66 odsto).
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Dinar

Nastavak na RTS...