Izvor: RTS, 22.Jan.2010, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kandidat za EU do kraja godine
Ako dobijemo upitnik Evropske komisije na proleće, popunićemo ga i vratiti do leta. U tom slučaju, ubeđen sam da Srbija završava godinu sa statusom kandidata, istakao potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da očekuje da naš zahtev za dobijanje statusa kandidata za člana u Evropskoj uniji bude prosleđen Evropskoj komisiji na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proleće, a da Srbija postane kandidat do kraja godine.
Đelić je, u intervjuu "Novostima", podsetio da će u Briselu 26. januara biti nastavljen redovni politički dijalog Srbije i EU, teme će biti situacija u regionu i pitanje naše kandidature, a 29. januara predstavićemo naše prioritete u sklopu buduće dunavske strategije EU.
Prema njegovim rečima, nije realno da se naš zahtev za dobijanje statusa kandidata već tada uputi ministrima EU i zatim Komisiji, kao ni tokom februara, jer je Bugarska povukla svog kandidata za komesara, što će za nekoliko nedelja produžiti i formalno konstituisanje EK. Đelić zato očekuje da Komisiji bude prosleđen na proleće.
Đelić je istakao da se "uveliko spremamo" da odgovorimo na upitnik Evropske komisije i dodao da je "ubeđen da ćemo taj posao završiti u rekordnom roku".
"U rukama već imamo upitnike koje su pre nas dobili naši susedi. Ministarstvima smo pre Nove godine podelili crnogorski upitnik i trenutno ga analiziraju i pripremaju neophodne podatke", rekao je ministar.
"Ako dobijemo upitnik na proleće, popunićemo ga i vratiti do leta. U tom slučaju, ubeđen sam da Srbija završava godinu sa statusom kandidata", istakao je Đelić.
Dva ili tri talasa proširenja
Kad je reč o datumu za početak pregovora o članstvu, Đelić je ocenio da je "malo verovatno da će se to dogoditi pre nego što u potpunosti zaokružimo saradnju sa Hagom" i da je tako bilo i u slučaju Hrvatske, dodavši da bi svakako trebalo da izbegnemo sudbinu Makedonije, koja od 2005. godine ima status kandidata, a još nije započela pregovore.
Povodom predloga grčkog premijera Jorgosa Papandreua o Srbiji u EU 2014. godine, Đelić je rekao da je "značajno što je grčki predlog podržala Italija, a to je donekle najavila i Austrija", ali da je "ta satnica na ivici tehničkih mogućnosti, a u mnogome će zavisiti i od ekonomskih prilika u zemljama EU".
"Ukoliko nezaposlenost u zapadnoj Evropi bude opadala, ideja o daljem proširenju biće prihvatljivija. Procene Žaka Baroa, potpredsednika EK, su da će nam biti potrebno od pet do sedam godina", rekao je Đelić.
Prema njegovim rečima, biće dva ili tri talasa proširenja, kao i da će u EU najpre ući Hrvatska i Island, a da će Srbija postati članica pod rednim brojem 30, sa još nekoliko suseda.
Povodom odnosa u regionu, Đelić je rekao da je "sigurno da ratnohuškačke izjave, poput one koju je dao Stipe Mesić, štete ne samo Hrvatskoj nego celom regionu".
"Sa druge strane, inicijativa predsednika Tadića o usvajanju deklaracije o Srebrenici naišla je na izuzetno pozitivne reakcije u Evropi. Takvi iskoraci su ono što doprinosi liderstvu Srbije", naglasio je Đelić.
Na pitanje da li će nam Brisel ispostaviti "nove uslove", poput priznavanja nezavisnog Kosova i članstva u NATO, ministar je odgovorio da je "potpredsednik SAD Džozef Bajden jasno rekao da Alijansa nije uslov, a to je potvrdio i francuski predsednik Sarkozi".
"Oko Kosova ni sama Evropa nema jedinstven stav. U interesu i Srbije i Evrope je da proces ulaska u EU i rešavanje statusa Kosova, kao i do sada, budu dva odvojena koloseka", rekao je Đelić.
