Izvor: Southeast European Times, 16.Jan.2012, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ima najveću stopu abortusa u Evropi

Mala stopa rađanja predstavljaće ekonomsku pretnju Srbiji u godinama koje dolaze.

16/01/2012

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda -- 16.1.2012.

Prema zvaničnim podacima beogradskog Instituta za javno zdravlje, u Srbiji se godišnje izvrši 23.000 abortusa, ali nezvanični podaci pokazuju da taj broj dostiže 150.000.

Samo u Beogradu svake godine izvrši se 8.000 abortusa. Većina se obavlja u privatnim klinikama, koje često >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nemaju dozvolu, niti prijavljuju abortuse. Od 187 privatnih ginekoloških klinika u Srbiji samo 47 ima dozvolu.

„Proces dobijanja dozvole za ovu intervenciju je striktan i komplikovan i nije vredno podnositi zahtev, pa oni onda rade ilegalno. Postoje klinike koje imaju neophodne dozvole, ali opet ne prijavljuju sve abortuse“, rekao je Boris Vraneš sa Ginekološko-akušerskog instituta za SETimes.

„Mnoge žene u Srbiji koje su već rađale abortus smatraju redovnim sredstvom kontracepcije; ne primenjuju prevenciju nego idu na abortus“, rekla je ginekolog Jovanka Carević za SETimes.

Abortus je po zakonu dozvoljen na zahtev žene do 10. nedelje trudnoće ukoliko trudnoća nije štetna po njeno zdravlje. Kada žena ima manje od 16 godina ili nije radno sposobna, mora da ima pisani pristanak roditelja ili staratelja za abortus. Međutim, mnoge žene ignorišu propise.

„Žene dođu do lažne zdravstvene dokumentacije, na primer do pisma psihijatra u kojem se navodi da je žena mentalno nestabilna, kako bi se prekinula trudnoća koja je već ušla u 15. nedelju“, kaže Verica Purko, ginekološka sestra u Medicinskom centru u Zaječaru.

Većina žena je svesna da abortus nije bezazlena intervencija i da uvek postoji rizik od povrede, infekcije, krvarenja, pa čak i trajnog steriliteta.

„Često imamo pacijente koji prekidaju trudnoću dva ili tri puta. Čest slučaj su žene iz ruralnih oblasti kojima je nestručna osoba izvršila proceduru, a onda dođu u bolnicu u teškom stanju“, kaže Purko.

I u privatnim i u javnim klinikama abortus košta 150 do 250 evra.

Veliki broj abortusa predstavlja potencijalnu ekonomsku pretnju Srbiji, jer zbog svog stanovništva koje stari zemlja u budućnosti može da očekuje mali broj odraslih koji mogu da rade.

Prethodnih decenija su se samo mlade devojke odlučivale za abortus. Danas ih najviše imaju žene između 25 i 34 godine, a slede ih žene između 35 i 44 godine.

Ginekolog Ilija Stojmenovski, vlasnik privatne klinike u Beogradu, rekao je za SETimes da se među ženama koje imaju abortuse nalaze one preko 40 godina bez dece.

„Puno puta sam pokušao da ubedim pacijentkinju da nastavi trudnoću, ali svaka je bila ubeđena da iz ekonomskih, socijalnih ili emotivnih razloga ne može. Od stotina abortusa koje sam izvršio, nisam uspeo nijednu od njih da ubedim da ima dete“, kaže Stojmenovski.

Teška finansijska situacija, stambeni problemi, nezaposlenost, razvod, nizak nivo opšteg zdravstvenog obrazovanja, te nedovoljne aktivnosti zdravstvenih, obrazovnih i drugih institucija u podizanju svesti doprinele su visokim stopama abortusa, objašnjava sociolog Dragutin Vasić.

„Masovni abortusi u Srbiji već dugo se preduzimaju u epidemijskim razmerama“, rekao je on za SETimes.

U Srbiji stopa rađanja iznosi 1,44 dece po ženi, dok je prosek EU 1,6. Da bi se održao prirodni priraštaj stanovništva, stopa rađanja trebalo bi da iznosi 2,1 dete po ženi.

Nastavak na Southeast European Times...